Lukić: Institut proizvodi sadnice koje spadaju u najviše i najbolje kategorije odabranih sorti vilameta i mikera

U Srbiji su u poslednje dve godine iskrčene velike površine pod malinama, a one voćnjake koji nisu preorani, malinari su prestali da obrađuju. Među glavnim razlozima svakako je niska otkupna cena, ali i to što je malina sađena na mestima koja nisu za nju pogodna. Bez malinjaka je najviše ostala Mačva, koja i nije područje sa dobrim agroekonomskim uslovima za gajenje ovog voća.

Direktor Instituta za voćarsvo Čačak dr Milan Lukić, foto: PressLider

Ovako, za „Novosti“, trenutnu situaciju objašnjava Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo Čačak. Kako kaže, od ukupnih površina pod malinom u Mačvi sada je ostalo svega 20 do 30 odsto.

– Jedan od generalnih problema, kada je malina u pitanju, jeste nizak prinos po hektaru, koji ne može da podmiri troškove proizvodnje – kaže Lukić. – Zbog toga je sadni materijal od presudnog značaja. Naš institut proizvodi znatne količine sadnica, koje spadaju u najviše i najbolje kategorije odabranih sorti vilameta i mikera.

Nažalost, kaže Lukić, poslednje dve godine imamo vrlo malo novih zasada, a potražnje za novim sadnicama gotovo da nije ni bilo. Kad god proizvođači nisu zadovoljni cenom maline, to se odrazi i na zasade. Ove godine jesmo bili u vanrednom stanju zbog epidemije, ali je Ministarstvo poljoprivrede izlazilo u susret sa dozvolama za kretanje, pa nije bilo problema da se voćnjaci obilaze i da se radi u njima.

Prema rečima Lukića, sada imamo dosta loših, ali i dobrih zasada malina. A, da bismo imali dobre prinose, što je oko 25 tona po hektaru, bitne su sadnice. U planu je da se uradi projekat, kojim će se precizirati u kojim područjima će ona moći da se gaji. To ne znači da ostali neće moći da je gaje, ali država neće davati subvencije svima.

Foto: PressLider

– Država ne može da se meša u otkupnu cenu maline, ali može da obezbedi transparentan i legalan otkup – smatra Lukić. – Nemamo dovoljno proizvođača koji imaju rod od 25 do 30 tona po hektaru.

Kako tvrdi Branislav Gulan, analitičar, u našoj zemlji ima oko 5.000 „malih fabrika“ pod otvorenim nebom, koje godišnje proizvedu oko 20 miliona tona maline. Kada je reč o izvozu, malina je i dalje naš najveći adut: najviše odlazi u Nemačku i Francusku, ali i u SAD, Veliku Britaniju, Austriju… Vlada je nedavno formirala i tim za unapređenje proizvodnje i tržišta maline.

Novosti

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.