Mladi i nasilje: Problem društva, škole i porodice

O nasilju govorimo kada neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše. Znači, nasilje je kada neko povredi nečije telo ili osećanja. Nasilje može da se desi svakome, i deci, ali i odraslima. Ako se neki oblik nasilja veoma često ponavlja istoj osobi, onda kažemo da je to zlostavljanje.

Kada je reč o nasilju nad decom, ono može da bude nasilje od strane odraslih, kao i od strane same dece. Kada deca nad drugom decom vrše nasilje, to je vršnjačko nasilje.

Pitanje nasilja nije samo pitanje naučnog objašnjenja, već je stvar etike i moralnog delovanja, stvar efikasnosti sistema tj.delovanja svih institucija, da šalju poruke da za nasilje ne postoji tolerancija i da imaju čvrst stav u zajedničkoj borbi protiv svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Prema rečima koordinatora za prevenciju nasilja u Školskoj upravi Moravičkog okruga, Rade Karanac, nasilničko ponašanje se pojavljuje u svim aspektima života osobe, počevši od porodice, preko vrtića i škole, slobodnog vremena, uključujući i nasilje (mobing) na radnom mestu. Mlade osobe, kako kaže, koje su u procesu sazrevanja, formiranja identiteta, stavova i životnih stilova, se smatraju kao najpodložnije za rešavanje problema nasilničkim putem.

Izbor učenika adolescentnog uzrasta za istraživanje “Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu”, nije slučajan. Savremena razvojna psihologija o periodu adolescencije govori kao jednom od najburnijih u razvoju svakog čoveka.

Adolescencija je specifičan period u životu svakog čoveka, razvojna faza koja se umeće između detinjstva i odraslog doba, a koja treba da omogući preobražaj dotadašnje dece u zrele i samostalne odrasle ljude.  Da bi deca postala odrasli, zreli i samostalni ljudi neminovno je da prođu kroz čitav niz preobražaja, pre svega na telesnom, a onda na intrapsihičkom i socijalnom planu.

U školi, kao instituciji u kojoj je najveća koncentracija mladih i koja ima svoje prepoznatljive posebnosti, se i najviše primećuju i prepoznaju situacije nasilja, koje imaju svoje specifičnosti”, istakla je Karanac

Istraživanje “Procena mladih Čačka o bezbednosti u gradu”(2015) koje su na predlog Saveta za javni red i mir grada Čačka, uradile Rada Karanac, sociolog i Katarina Dunjić Mandić, školski psiholog, je realizovano kako bi se stekao uvid u bezbednost učenika u školi, kao i u sredini u kojoj žive (grad Čačak). Bezbednost učenika tj. mladih, predstavlja jedan od najvažnijih ciljeva svih učesnika obrazovno-vaspitnog procesa, lokalane samouprave i svih institucija koje se na direktan ili indirektan način bave problematikom mladih.

“U cilju dobijanja što egzaktnijih i iskrenijih odgovora, kada smo se bavile problemom nasilja, u upitniku smo definisali šta smatramo pod nasiljem, naglasivši da mislimo na sve one slučajeve kada se nekome namerno, postupcima ili rečima nanosi bol, strah ili poniženje. Nasiljem ne smatramo prijateljska zadirkivanja i prepirke niti slučajno, nenamerno nanošenje štete i povređivanje. Kao glavne i najveće uzroke nasilja u našem okruženju, mladi su izdvojili porodične probleme. Od 756 ispitanih mladih ljudi, njih 445 (58,9%) je izdvojilo porodične probleme kao glavni uzrok nasilja. Na drugom mestu glavnih uzroka nasilja je kriminal i korupcija (51,9%). Rangiranjem je, po mišljenju ispitanika, na trećem mestu uzrok nasilja u našem okruženju loša materijalna situacija porodice (45,9%), na četvrtom urušen sistem vrednosti u društvu (39,2%).40 Peti po rangu je životni stil mladih (33,9%). Kao najmanje prisutan uzrok nasilja mladi su izdvojili obrazovni sistem (13,8%)”, rekla je Karanac.

Pretpostavka pre istraživanja je bila, da je glavni uzrok nasilja u Čačku velika nezaposlenost mladih, što se nakon analiza nije pokazalo kao potvrđeno.

“Mišljenja osnovaca i srednjoškolaca o uzrocima nasilja u našem okruženju se itekako razlikuju, pa učenici osnovnih škola, kao glavne probleme nasilja, ne vide pokazatelje iz oblasti siromaštva i nezaposlenosti, ali su po njima glavi problemi kriminal i korupcija (149 učenika, 44,6%), potom sledi previše verbalnog nasilja u javnom životu (31,9%), kao i u medijima (30,2%)”, kazala je ona dodajući da se srednjoškolci za razliku od osnovaca u većoj meri slažu sa tvrdnjom da kada bi policija i tužilaštvo odlučnije reagovili protiv nasilja, ređe bi dolazilo do njega“.

Karanac je istakla da je deo istraživanja koji se odnosio na stavove učenika prema nasilju i toleranciji prema različitosti najviše iznenadio odnosno da gotovo obeshrabruju.

Sa tvrdnjom da  je  nasilje deo našeg svakodnevnog života i da tu ništa ne možemo da menjamo, slaže se skoro  svaki šesto  ispitanik, kao i sa tvrdnjom “Gledam svoja posla, nije na meni da prijavljujem nasilje ako je drugi žrtva“

Svakom petom učeniku  se Ne dopadaju osobe koje štrče iz grupe i koje se ponašaju drugačije (drugačije izgledaju, imaju neki hendikep, imaju drugačija opredeljenja i poglede na svet…, dok 18% učenika misli da svi ljudi nisu jednaki, pa pojedini ne treba da imaju određena prava. Svaki šesti ispitanik ne bi želeo da u njegovoj okolini žive pripadnici drugih nacija. Prema istraživanju je utvrđeno da su srednjoškolci tolerantniji od osnovaca prema osobama koje drugačije izgledaju, imaju neki hendikep ili imaju drugačija opredeljenja i manje bi im smetalo da pripadnici drugih nacija žive u njihovoj okolini.

“U lancu odgovornosti za nasilje ne postoje više ili manje odgovorni. Svi su podjednako odgovorni u odnosu na ulogu koju imaju u društvu, odnosno na posao koji obavljaju. Kada bismo se svi ponašali odgovorno, svesno i savesno, kada bi se  dosledno primenjivali zakoni i u smislu prevencije i u smislu intervencije, sigurno je da bismo stopu nasilja vrlo brzo smanjili. Naravno, mediji su vrlo važni kao saradnici i partneri , kao neko ko treba da promoviše prave vrednosti, da informiše i edukuje”, zaključila je Rada Karanac.

PressLider / Marina Trmčić

Ovaj tekst je deo medijskog projekta “Zanju na znanje 2017“ koji PressLider organizuje u okviru konkursa Grada Čačka za osvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2017.godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.