„Nemanjići“ uz podršku prijatelja održali Prvo klupsko takmičenje u znak sećanja na Zoranu i Nemanju

Čačak – Kako zbog epidemiloške sitiacije nije mogao da se održi, tradicionalni. 7. po redu Memorijalni turnir „Nemanja i Zorana“, čijem održavanju posebnu draž daje prisistvo publike, u sportskom centru Impuls održano je prvo klupsko takmičenje karate kluba „Nemanja“.

Nemanjići su još jednom, složno, kako oni samo i umeju, organizovali ovaj skromni turnir, uz propisane mere. Učešće su imali svi članovi, kako oni najmlađi, tako i najstariji, a u organizaciji su učešće, pored članova, imali i njihovi roditelji.

Za najbolje plasirane, obezbeđene su medalje i diplome. Članovi čačanskog kluba „Nemanja“, nisu dozvolili da ova godina, ni malo lepa, ni laka, prođe bez sećanja na Zoranu i Nemanju.

„Svaka godina kojom obeležavamo turnir je godina više u nizu kojom pokazujemo našu snagu, slogu i ljubav. Uskoro će biti tri godine, kako tu ljubav pokazujemo još jače, zbog trenera Zorane. Nisu nam mogućnosti dozvolile da organizujemo turnir, onako kako mi to umemo i znamo, ali smo uprkos tome našli način da ova godine ne prođe ne obeleženo. Zahvalna sam svojim članovima, koji su to odlično prihvatili, koji su se maksimalno založili da to bude onako kako uvek jeste. skromno, ali sa puno ljubavi, porodično i da se na svaki detalj misli“, kaže Marija, predsednik i trener kluba.

Prema njenim rečima takmičenje je osmišljeno tako da se svi međusobno takmiče u disciplinama, čak, kako kaže, snekim kategorijama „spojili su nespojivo“.

„Rezultat je bio odličan, pun smeha, navijanja, razonode, podrške pre svega, kao da je u pitanju neko veliko takmičenje, van granica. U suštini, za nas najveće takmičenje. Mnogo sam srećna što su se toliko takmičari založili i dali svoj maksimum, da zaista nemam reči da opišem. Iako bez publike, salom se orio aplauz i navijanja kao da su tribine pune, jedno veliko bravo za sve njih. Uvek pričamo o tome da smo klub koji ima dušu i poseban cilj, shodno tome, takve ljude i decu okupljamo, što me čini srećnom. Ne mogu svi imati osećanja i emocije kada se spomene Zorana, kao što ih imaju članovi koji su odrstali kraj nje. Vremenom, uz nas, usadi se i u njih taj osećaj, ta istinska i ikrena ljubav, kao da su je poznavali ceo život“, ističe Marije dodajući da su, i ovog puta, suze bile prisutne, jer, kako kaže, taj osećaj nedostajanja će ih uvek pratiti i izazivati snažne emocije, ali će uspomena na nju biti čuvana kroz karate takmičenja i uspehe.

Takmičenje je zatvoreno, tako što su svi, zajedno sa trenerom Marijom, uradili katu u sali, timski, okrenuti ka slici trenera Zorane.

„Zahvalila bih se svojoj porodici, kao i porodicama članova kluba, prijateljima koji su došli i bili uz nas, Aleksandri Ilić iz KK „Čačak“, Milošu Seniću iz KK „Čačak“, Mladenu Grujoviću iz KK „Čačka“, Zoranu Jakovljeviću iz KK „Reikon“ iz Kraljeva, Snežani Rančić iz KK „Reikon“, kao i Jeleni i Mileni iz čačanskog „Lavas-a“, koji su taj dan obezbedili vodu „Aquas“ za decu i roditelje. Lepo je znati da nisi sam, da uz sebe imaš prave i iskrene prijatelje“, naglašava Marija.

Press Lider / Marina Trmčić