Nenaučena lekcija stara 117 godina

Redakcija PressLider izabrala je za Vas jedan tekst objavljen u 2017. godini u dnevnom listu koji izlazi u Srbiji više od jednog veka, a autor teksta je dugogodišnji dopisnik Politike – Užičanin Branko Pejović.

Užice – Prvih dana avgusta davne 1900. godine struju je počela da proizvodi i užičku varoš javnom rasvetom obasjava hidrocentrala “Pod gradom“ na Đetinji, prva na Balkanu po Teslinim principima polifaznih struja.

Kamen temeljac joj je 15 meseci pre toga postavio kralj Aleksandar Obrenović (za njegovog kratkog vladanja u Užicu su podignuta još tri važna objekta, i danas sačuvana: zgrade gimnazije, tkačnice i kasarne). A kad je prva elektrana proradila, u čudu su tadašnji Užičani vikali: “Sinu viđelo iz rijeke“.

Ovaj tehnološki iskorak skromne varoši u zabiti poučna je priča o hrabrosti i slozi grupe gazda tog vremena, akcionara tkačnice i ove centrale. Mada ne naročito imućni, nisu oni žalili da, udruživši pare, debelo plate gradnju objekta i opremu uvezenu iz Berlina (centrala i gradska mreža ukupno su ih koštali oko 215.000 dinara u srebru). Kako bi dobili siguran izvor potrebne im energije, smanjili proizvodne troškove tkačke radionice i uz to zaradili na isporuci struje građanstvu. Muke oko transporta teških elektromašina iz Evrope do Kragujevca vozom, pa odatle zapregama kroz blatnjava bespuća zapadne Srbije podneli su zarad ostvarenja cilja.

Na pomoć tada nejake srpske države užički akcionari nisu čekali. A svest o značaju nauke odvela ih je kod profesora beogradske Velike škole Đorđa Stanojevića, poznavaoca Teslinih izuma. Poslušali su Stanojevićeve savete da snagu vode planinske reke u struju pretvore i upustili se u rizičnu primenu novotarije koju ovaj deo sveta nije poznavao. Na glasne prigovore sumnjičavih da “od vode ne može vatra postati“ nisu se osvrtali. Naposletku, isplatila se ta poslovna hrabrost i vizija – dobili su jeftinu struju za rad tkačnice, elektrika je obasjala Užice, a grad doživeo čast da bude prva varoš u Srbiji s hidrocentralom po zamislima Nikole Tesle, svega pet godina pošto je takav njegov izum proradio na Nijagari.

Mnogo vode od tada je proteklo Đetinjom, no s njom su otplovila i proverena iskustva i vrednosti preduzimljivih predaka. Ovovremeni Užičani i ovdašnje gazde ne mogu se pohvaliti da u nečemu prednjače na Balkanu, ni da hrabro i složno ulažu u vizionarske projekte. Više se tavori, da na vreme budu isplaćene plate zaposlenima i podmirene dažbine, “da ne bude gore“. Katkad i u biznisu, a posebno u vođenju grada, kod bilo kakve značajnije inicijative pogled se ka Beogradu upire, šta će im iz prestonice reći i koliko će pomoći.

Vreme je u kome hrabrosti za velika dela u maloj sredini nedostaje.

Nisu, dakle, Užičani naučili lekciju iz lokalne prošlosti. A ne kriju ponos što im prva hidroelektrana i dalje neumorno radi, sa originalnim “Simensovim“ mašinama od pre 117 godina. Oprema na toj poluautomatizovanoj centrali, ističu u EPS-u, u dobrom je stanju, reparirana 2000. godine. Ova muzejska elektrana, pred kojom je spomenik Nikoli Tesli, proizvodi od 40 do 60 kilovat-časova svakog sata i ta struja se utiskuje u mrežu elektrodistributivnog sistema. Mala proizvodnja, ali velika istorijska vrednost koju rado pohode i upoznaju mnogi posetioci Užica.

Politika / Branko Pejović