NEOBIČNA TAJNA ZLATIBORSKE PEĆINE Kako je lokalni hajduk čitavu deceniju izbegavao četničke, partizanske i Krcunove potere

Speleološko blago iza monumentalnog ulaza danas mami uzdahe turista, a ratnih i posleratnih godina kidalo je nerve poterama koje su pod kamenim svodovima jurile odbeglog seljaka.

U Stopića pećini u zlatiborskom selu Rožanstvo vešto se krio Pane Stopić iz obližnjeg zaseoka. Više od decenije zamicao je partizanskim i četničkim četama, kasnije i Krcunovim žandarima, koji su mu uvek bili iza leđa, ali su ga kasno stigli, kad se već rastao s dušom.

Kad je zapucalo četrdesetih, Pane, učesnik balkanskih i Velikog rata, nije hteo ni pod petokraku ni pod kokardu. Bio je odan kralju, ali u Dražine odrede nije želeo, priča se, zato što je već gazio osmu deceniju života, mator je bio za bitke i marševe, a i nije imao jedno oko. Oslepelo ga austrougarsko tane.

– Kad su partizani i četnici mobilisali narod po Zlatiboru, Pane nije hteo ničiju pušku osim svoje. Uzeo je tandžaru, odmetnuo se i sakrio u pećinu. A u njoj vazda otvora i hodnika da se zamete trag i pobegne – priča za „Blic“ Dragomir Stopić, Panetov potomak.

Taman vojska opkoli i Stopićevu logu, a on, kao lisica šmugne napolje preko stena kroz rupe na pećinskim tavanicama, tada poznatim samo njemu i šišmišima, ili se sakrije duboko pod kamene podove.

Kad su utihnule četničke puške, poratna vlast imala je više vremena da se posveti i osveti zlatiborskom hajduku.

– Pećina na vrhu, 68 metara od podnožja, ima šest otvora, spojenih kosim kanalima, kroz koje je moj predak, uz pomoć užadi, uspevao da pobegne u šumu i preduhitri potere. Za tolike godine provedene u pećini našao je podzemne tunele koji se 16-17 metara pod kosim uglom spuštaju pod zemljinu goru u hodnike širine dva i po metra. I tu je znao da se pritaji – priča Dragomir, inače turistički vodič u Stopića pećini.

Paneta Stopića, za kojim su tragali i četnici i partizani, našli su sredinom pedesetih, kada je umro prirodnom smrću, na livadi pored pećine

Nisu gonitelji bili naivni da ne znaju da Pane ima jatake koji su ga snabdevali hranom, kao što ih je odmetnik i imao, pa su i on i njegova logistika bili na oprezu. Stopić je preživljavao jedući pečurke, šumske plodove, pastrmku koju je hvatao u rečici Prištavici koja inače protiče kroz pećinu. Lovio je zečeve, ali ne tandžarom, svestan da će namamiti lovce na njegovu glavu, već klopkama.

– Nisu ga nikad uhvatili. Umro je sredinom pedesetih u 83. godini prirodnom smrću, pronašli su ga na livadi kraj pećine – nastavlja Dragomir.

Stopića pećina koja sredinom prošlog veka nije izazivala interesovanje zbog speleoloških dragulja, već zbog Paneta, danas je jedna od najznačajnijih turističkih destinacija na Zlatiboru. Odmetnikov trag nikad nije pronađen, ali jeste pisani trag o pećini koji datira iz 1816. Kameno zdanje koje je štitilo begunca sada je zaštićeno kao spomenik prirode i prirodno dobro prve kategorije.

Iza monumentalnog ulaza visokog 18, a u podnožju širokog 35 metara, nalaze se svetla i tamna dvorana, kanal sa kadama, rečni kanal, siparska kupa „pseće groblje“. Najveća atrakcija su pećinski vodopad „izvor života“ i bigrene kade, rukom prirode vajane i kaskadno poređane posude duboke i do sedam metara niz koje se iz jedne u drugu sliva voda.

Na vrhu su otvori kroz koje je Pane Stopić probijao obruč opsade i bežao na slobodu.

Godišnje 46.000 posetilaca

Mnogo su Čajetinci uložili da pećinu učine što primamljivijom. Isplatilo se, prošle godine ovu atrakciju posetilo je 46.000 gostiju, a ove već je prodato 30.000 ulaznica.

– Uređeno je i osvetljeno 280 metara staza koje se završavaju kod vodopada, plus 40 metara oko bigrenih kada. Postoji još 1.691 metar ispitanih staza koje još uvek nisu dostupne posetiocima, ali je plan da se bar njihov manji deo uskoro stavi u funkciju – kažu u Turističkoj organizaciji „Zlatibor“.

Blic / Vladimir Lojanica