Obale Drine spojene sa 25 mostova

Užice – Simbolika prelaska reke značajna je još od drevne Kine, a premošćavanje Drine odvajkada se, još od turskog zemana do danas, smatralo posebnim činom. O tome zanimljivom izložbom ‘‘Mostovi na krivoj Drini“, koja će kao plod saradnje užičkog Istorijskog arhiva i Arhiva Republike Srpske biti u Užicu otvorena 10. oktobra u okviru programa obeležavanja Dana grada, svedoči njen autor Željko Marković, direktor užičkog arhiva.

Ćuprija na Drini u Višegradu, foto: S.Jovičić

Istražujući dve godine o svim drinskim mostovima, a ukupno ih je 25 u upotrebi na 346 kilometara celog toka ove reke od Šćepan Polja do Sremske Rače, Marković je došao do niza podataka i fotosa o ovim prelazima i njihovoj prošlosti.

Tako je od 25 sadašnjih mostova na Drini 10 gvozdenih (u Buk Bijeloj, “Most princa Karla“ u Foči, mostovi u Ustikolini, Sadbi, Vitkovićima, Kopačima, Međeđi, Skelanima, Bratuncu i “Most kralja Aleksandra Karađorđevića“ u Zvorniku), tri su gvozdeno-betonska (Osanica, u Goraždu i u Šepku), betonskih je 11 (na Brodu kod Foče, u centru Foče, u Bačcima, Goraždu, za Kaoštice, za Priboj, u Garči, Karakaj drumski i železnički, novi kod LJubovije “Bratoljub“ i “Pavlovića ćuprija“). Jedini kameni je ćuprija u Višegradu. Nekada su postojali i drveni mostovi (na Brodu, u Goraždu i Zvorniku).

Podaci govore da je od Šćepan Polja do Višegrada na 92 kilometara toka podignuto 17 mostova. Od Višegrada do ušća reke u Savu, na toku dugom 254 km, podignuto je sedam mostova (“Bratoljub“ u gradnji je osmi). Ovih prelaza je više u gornjem toku Drine, a manje tamo gde je ona granična reka. Najveća nepremošćena razdaljina je između mosta u višegradskoj Garči do onog u Skelanima (64 kilometra), najmanja između Gradskog i Donjeg mosta u Goraždu (570 metara). Najstarija je ćuprija u Višegradu podignuta 1577. godine, a najmlađi “Bratoljub“. Najduži most je “Pavlovića ćuprija“ dug 413 metara, najkraći u Buk Bijeloj sa 60 metara… Početkom ove godine, podseća autor, dogovorena je zajednička nadležnost Srbije i BiH za održavanje 11 od ukupno 13 mostova koji se nalaze između dve zemlje. U poslednje dve decenije o tim mostovima niko sistemski nije vodio brigu.

Stara fotografija ćuprije na Drini u Višegradu, fotoarhiva Istorijskog arhiva u Užicu

Marković, recimo, beleži i legende o imenu Drine, opisuje njenu graničnu ulogu jer je spajala i razdvajala carstva i kraljevstva, iznosi podatke o reci, bogatstvu ribom. Tu je i poglavlje o splavarenju: prvi splavovi krenuli su Drinom još 1856. godine, obično plovili u grupi, a putovanje je zavisilo od stanja vode – od Foče do Višegrada splavom se stizalo za pet sati kad je velika voda, sedam kad je srednja, a za 11 po malom vodostaju. Piše i o skelama, jer su na 29 mesta duž Drine nekad bile postavljene skele za prevoz putnika, kola i robe. Drinom su se i razna plovila kretala do sredine 20. veka: lađe, burinke, zvornikuše, drinjače i papučare. Uz reku su bile i vodenice “drinke“, a uklanjane su da bi se obezbedili uslovi za splavarenje rekom. Tu je i poglavlje o četiri drinske hidrocentrale.

– Reka Drina me je, s jedne strane, privukla svojom izuzetnom lepotom, dosta slobodnog vremena na njoj provodim, a s druge njenim primamljivim istorijski kontekstom. Ona asocira na tragične događaje iz prošlosti, ali uvek ume da ih nadvisi i nadmaši svojom snagom, nove veze iznova pokrene. Poenta je u mostu reči, kad dva čoveka razgovaraju, a potrebno nam je da taj most ljudi sa obe strane Drine bude što čvršći i trajniji – rekao nam je Marković, uz napomenu da su ga posebno, uz višegradski, opčinila još tri mosta: potopljeni železnički na ušću Lima u Drinu, “Most princa Karla“ u Foči i “Bratoljub“ koji će udahnuti novi razvoj Podrinju.

Radeći na projektu autor se, kaže, kao arhivista susreo sa nedostakom arhivske građe oko drinskih mostova. Nije bilo dovoljno ni memoarske građe, od svega nekoliko pojedinaca dobio je podatke o mostovima po sećanju. Ponajviše su mu od literature koristile knjige Dragutina Deroka o reci Drini, te Bogdana Baštovanovića o splavarenju. Zahvalan je na pomoći kolegama arhivistima iz Sarajeva, Goražda, te odeljenja Arhiva RS iz Foče i Zvornika.

Ova izložba nakon Užica biće viđena u gradovima Srbije i BiH. Za Dan arhivistike 12. decembra ona će biti otvorena u Sarajevu.

Politika / Branko Pejović

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.