ONA JE USPELA snagom VOLJE: “Ti si moja SREĆNA zvezda, SIJAŠ gde god da si”

Čačak – Na prvom Balkanskom šampionatu ujedinjenog karatea održanom od 19. do 22. aprila u rumunskom Trgovištu, među mnogobrojnim takmičarima zavidne spremnosti, Srbiju i svoj grad predstavljale su Čačanke Marija Paunović (KK „Nemanja“), Aleksandra Ilić i Ana Brajović (KK “Čačak”).

Rodonačelnik i pionir karatea u nekadašnjoj Jugoslaviji, prof. dr Vladimir Jorga, nije slučajno pozvao ovaj tim, jer njihov talenat i umeće niko bolje nije mogao prepoznati od najboljeg instruktora karatea.

I naravno, velikani ne greše u proceni, MARIJA PAUNOVIĆ, opravdala je ukazano poverenje i u svoj rodni Čačak se vratila sa DVE medalje – bronzanom (osvojena u katama pojedinačno) i zlatnom (osvojena u katama ekipno).

Ova mlada i talentovana devojka u usponu svoje karijere doživela je gubitak osobe koja je bila više od predsednika KK “Nemanja”, trenera, učitelja, ona je bila, kako kaže, Marija: “Sve najbolje u jednoj posebnoj ženi”.

“Nažalost, izgubila sam osobu koju sam beskrajno volela i koju ću uvek voleti. Izgubila sam svoju drugu majku. Vreme prolazi, a moj bol je još uvek jak, još uvek mi nedostaje i nekada mi je jako potrebna. Bilo bi mi dovoljno da bar ponekad mogu da je zagrlim, poljubim, da joj kažem koliko je volim, da vidim njen osmeh, da pričam sa njom…Ali, život, sudbina ili šta već, nekada nepravedno “mešaju karte”. Takav je život. Surov, bolan, ali se valjda vremenom naviknemo na to. Naviknemo se da je sve prolazno, naučimo da živimo sa prazninom, ali, opet, neke stvari zauvek ostaju urezane u pamćenju. Ljubav koju osećam prema njoj, snaga koju mi je ona davala žive i živeće zauvek u meni, jer kako kažu: “Voljeni nikada ne umiru, dok žive oni koji ih se sećaju”. Svaki uspeh, svaku osvojenu medalju, kako ličnu, tako i klupsku posvećujem njoj – MOJOJ ZVEZDI VODILJI, KOJA SIJA GDE GOD DA JE…TAMO NEGDE, MOJOJ ZOKI”.

Nekada mislimo da nam se želje neće ostvariti pa brzo odustanemo od njih. Ali, Marija Paunović, nije odustala od želja i svog cilja. Posle svega još jača i sa “svojom Zokom u mislima i srcu” nastavila je, na mestu predsednika kluba, da gradi put uspeha zajedno sa svojim “Nemanjićima”.

“Neko mi je jednom rekao da je dovoljno samo jako želeti i da će se svaka želja ostvariti. Nastojim ići pravim putem i uživati u onome što radim jer, ako je suprotno, to onda nema prevelikog smisla. Trudiću se iz petnih žila da ostvarim većinu svojih snova jer ako nešto sigurno imam to je onda upornost”, sa puno pozitivne energije priča Marija Paunović.

Inače, ova mlada i uspešna Čačanka, član je KK “Nemanja” od njegovog osnivanja. Osamnaest godina se nalazi u svetu karatea, nosilac je majstorskog pojasa, zvanja internacionalnog sudije i osvajač je mnogobrojnih medalja (državnih, evropskih, svetskih, balkanskih).

Pored sportskog uspeha, Marija je student generacije i nalazi se na Master studijama na VŠTSS u Čačku, gde obavlja posao saradnika u nastavi.

“Nije lako, jer u jednom danu ponekad nemam dovoljno vremena za sve ono što treba da obavim. Trudim se da dobro isplaniram svaki svoj dan, odredim prioritete i držim se toga. Kada radite ono što volite, svaki dan je uživanje i čak i one najdosadnije obaveze vam ne padaju toliko teško. Čak i kada padnem, uvek se u toku dana desi nešto što me razveseli i podigne, a ono što mi najviše znači i što je moj podstrek u svemu, to je karate, treninzi, takmičenja”, ističe ona.

One su uspešne u sportu kojim se bave. Njihov šarm će vas brzo očarati a osmeh razveseliti. One su čačanske dive koje su poznate kao jake, uspešne, lepe i vredne devojke, Marija, Aleksandra i Ana.

„Pored ličnog uspeha, volim da istaknem da moj tim čine dve devojke, koje su pre svega osobe kakve se retko sreću, Aleksandra Ilić i Ana Brajović iz KK „Čačak“. Zajedno nastupamo više od 4 godine. Sa svakog takmičenja donosimo medalje, (aktivne balkanske, evropske), nosioci smo titule svetskih prvakinja u Fudokanu, a sada i prvakinje u Ujedinjenom karateu“, ne krije svoje zadovoljstvo Marija.

Ove uspešne mlade devojke, oduvek su zauzimale posebno mesto u srpskom sportu, a kako se čini, godine ispunjene profesionalnim uspehom, tek im slede, LEPE, USPEŠNE I BORCI DO KOSKE!

Želje su te koje nas pokreću na ostvarenje ciljeva, dajući nam energiju da idemo ka njima. Želje su veoma važne emocije. Kao što nas strah pokreće na udaljavanje od nečega, tako želje pokreću ka nečemu, a Marija upravo to i poseduje, želju za ličnim i timskim uspehom.

„Ponosna sam na svoj uspeh, posebno jer ostvareni rezultat sa sobom nosi ogromnu težinu, ali i prazninu. Sportista koji ostane bez svog trenera, njegove podrške, teško se izbori da ostane na tom istom putu. Svaki novi dan je priča za sebe. Nikada ne možemo znati šta nas očekuje, nikada ne možemo znati šta će se desiti u budućnosti. Ali, sigurno znam da ću nastaviti da se borim, a razlog više je što me je Zoka to naučila i nikada mi ne bi dozvolila da odustanem”, nastavlja svoju priču Marija i sa tugom u glasu dodaje:

“Teško je kada obučete kimono, uđete u salu i očekujete da se pojavi osoba koja vas je zapravo stvorila u tom svetu sporta, izvela na put uspeha, nesebično radila sa vama, osoba koja je uvek navijala za vas, a nje nema. Izađete u borilište, a ne čujete njen glas. Zorana je bila veliki čovek, u svakom smislu te reči. Sigurna sam da će jedna zvezda zauvek da treperi jakom svetlšću, zvezda puna ljubavi, sećanja, lepih trenutaka. Ona će uvek da treperi dovoljnom svetlošću da meni da snage za ono sto sam zacrtala sebi kao cilj i koja će sijati gde ni jedna neće”.

Svi članovi KK ”Nemanja” učili su od najbolje, rado se sećaju njenih reči “nešto biramo, a nešto nam dođe samo” i prema rečima Marije Paunović, oni su izabrali da nastave sa vrednim radom kako bi postizali uspehe.

Jedno je sigurno, oni, ti neustrašivi i borbeni “Nemanjići” pune klupske vitrine medaljama, čuvaju uspomenu na Zoranu Kojić, na način na koji je to uradila Marija – svoj nastup u Rumuniji posvetila je upravo njoj.

PressLider / Marina Trmčić