ORVELOVA SRBIJA
Srbi su narod koji je do tančina razvio i unapredio metod preživljavanja, pa u sledećoj Vladi možemo da očekujemo i zvaničan resor za preživljavanje – Ministarstvo optimizma, koje je za sada podjednako zastupljeno u svim ministarstvima.
Preživljavanje nikada ne bi evoluiralo da nije nas Srba koji zarađuju mesečno dvesta, a troše minimum četristo evra. Preživljavanje nikada ne bi evoluiralo da Srbi nisu ozakonili svesku za veresiju, koja je u svetu nepoznata, pa se eminentni teoretičari godinama bave tim fenomenom. Jedino u svesci za veresiju, vrednost dinara u odnosu na evro je nepromenjena godinama unazad; a sama sveska je osnovni udžbenik za predmete koji se bave komunikacijom, saradnjom i umrežavanjem komšiluka.
Preživljavanje nikada ne bi evoluiralo da nas danima nisu bombardovali, a mi uporno tvrdili da su to najluđi i najbolji dani kada se uživalo, jelo, pilo, kockalo bez ograničenja i bez mere.
Metod preživljavanje je brižljivo razvijan od vremena Turaka, kada su Srbi provalili da je najbolje da počnu da gaje svinje, koje Turci neće uzimati ni za hranu ni za harač. Provalili su da bi i najbolje bilo, radi preživljavanja, prisvojiti njihovu muziku, običaje i reči. Sve su Srbi provalili, da bi preživeli, iako sada ne mogu da provale šta su uzeli zbog potrebe, šta zbog moranja, šta zbog prohteva, a šta nisu uzeli nego je postalo uzgred srpsko.
Uzimali su Srbi strane princeze za žene, davali svoje u harem za robinje, uzimali stranu hranu, a svoju bacali, ma svašta su uzimali da bi preživeli.
Ponovo Srbi uzimaju strane ljude, a svoje teraju. Ponovo se dodvoravaju šeicima, Eskimima, kurtama i murtama, kako bi preživeli. “Primorani” su da uzmu sve moguće svetske rijalitije, kako bi „poznatim“ facama pomogli da prežive. Malo manje poznate, u cilju preživljavanja, uparuju i sparuju preko medija, žene i udaju u roku od dva dana i sve to za džabe.
Buduće Ministarstvo optimizma će nastaviti da se bavi najtežim životnim pitanjima: Kako preživeti bračne svađe bez besplatnog bračnog sudije i kako ispljuvati, izvređati, izneti gluposti bez ludih kuća i još luđih voditelja? Kako preživeti bez saznanja da li je do kraja svog života Hurem poubijala sve u haremu, i da li je “mala nevesta” konačno porasla?
Cilj će mu biti da nas održava u životu, da nam pomogne u preživljavanju rasvetljujući sve ove misterije. Podsećaće nas da je serija „Bolji život“ snimana osamdesetih godina i da su i tada obrazovani prevrtali džepove tražeći možda skrivene pare, a pevačice dobijale i nosile najskuplje bunde.Vratiće nam sećanje i da je sredinom prošlog veka, kako bi preživeo, Šurda, postao sasvim slučajno frizer i uspešno razvio privatni biznis, a osvežiti pamćenje da možemo preživeti tako što ćemo tragati za sakrivenim porodičnim blagom, pa će nas euforija držati do same smrti. A onda blago nije ni bitno.
Ministarstvo će se zvanično baviti (naročito kada zagusti) osvežavanjem moždanih vijuga i podsećanjem na gazda Jezdu i gazdaricu Dafinu, koje smo uspešno preživeli, uzimajući u obzir i one koji su završili na neuropsihijatriji, al’ živi i veseli.
Kada već svima padne mrak na oči, hapšenje tajkuna i razotkrivanje cifara koju su godinama otimali od svih nas, kao i pritvor u trajanju od mesec-dva-tri dana, postaje odlična tehnika osvešćivanja da je ta krađa već iza nas, a nismo je ni osetili, ali smo preživeli, pa nema više panike i straha.
Preuzeće dosadašnje metode koje su vrlo uspešne. Kada sve poskupljuje, emitovaće neki Survajver, na brzinu okupiti likove i poslati ih na kraj sveta, da dane provode bez hrane i pića, goli i bosi, a okruženi opakim insektima.
Nema dana da briga za naše živote nije prepoznata na svim medijima, u svim prodavnicama, na ulicama, bolnicama. Svako jutro nas Macura Nada podseća koliko smo srećni jer smo još uvek nepovređeni i živi, daje nam dnevna uputstva, od toga šta obući, šta pročitati, kako gledati utakmicu i koliko navijati, koliko puta se nasmejati i gde ići u šetnju. U uputstvima je sve više vode, a sve manje hrane. Pa kako odoleti i ne poslušati?!
Savršeno razvijene i servirane tehnike preživljavanja samo treba primeniti i biti srećan i zadovoljan što tuđe nesreće nisu naše. Što ne moramo da primamo zaraženu krv, pa smo u većoj prednosti da preživimo. Biti srećan što ceo dan možemo neprestano da gledamo kako poznati muzu koze i kako se muče za koru leba. Biti srećan i zadovoljan jer ratovi i nesreće izbijaju svuda po sveta i da negde tamo još Ameri mešaju prste. Biti srećan jer ćemo za Kineze postati čarobno ostrvo za proizvodnju. Biti srećan jer jedino sreća čuva zdravlje, naročito srce.
Biti srećan jer je to besplatno, a nekog jutru ćemo čuti uputstvo gde se tačno nalazi, a do tada optimistički čekati i nadati se.
6.9. 2013. Kolumnista