PASULJ, AL’ ČORBAST

Verovatno uz ćevape ili bilo koje pečenje, pasulj svakako spada u najčešću i najpoželjniju ishranu među mnogima na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Kao i sa roštiljem i pečenjem, postoje razni recepti i tajne kako do dobrog pasulja, pre svega onog čorbastog, koji mnogi zovu i vojničkim. Svako tvrdi da zna tajnu, od kuvarica po menzama do domaćica, kuvara iz etno-restorana do nekadašnjih vojnih kuvara, koji pričaju bajke o tome kako napraviti pravi vojnički pasulj. Te priče najčešće nalikuju onim lovačkim i ribolovačkim začinjenim, između ostalog, i sa puno laži i izmišljanja.

Ništa bez čorbastog pasulja sa suvim mesom, foto S.Jovičić

 

Svoj prvi pasulj skuvao sam davno, dok sam živeo uz Dunav. Ruku na srce, nije valjao ništa i to je bio sticaj okolnosti, da bi se u prvim danima svog bračnog života pokazao korisnim. Bila su teška vremena, posne devedesete, pa je i pasulj bio postan, bez mesa, previše voden i bez naročite slasti. Vremenom sam se izveštio i naučio i da takav bude ukusan, iako bez mrsa, ali gust i sa dosta povrća, koje mnogi ne stavljaju u pasulj. Moja tajna je bila upravo u tome da su, normalno osim pasulja, obaveznog crnog i belog luka i peršuna, išli, ali sasvim malo, da daju drugačiji malo slatkast ukus, sitno seckana šargarepa, celer i paškanat uz malo paradajz soka i parčence paprike.

Nakon tih posnih godina došla su i vremena kad sam usavršio i klasičan pasulj sa suvim mesom i slaninom u kombinaciji.

Pre nekih desetak godina, poslednjeg februarskog vikenda, koji je bio izuzetno topao za to doba godine, dosađivao sam svojim kafanskim drugovima u Klubu pesnika u Hajduk Veljkovoj pričom o mom božanstvenom pasulju. Na moje iznenađenje vrlo lako su prihvatili ideju da tu u dvorištu lokala, na tihoj vatri i u zemljanom loncu, pripremimo čuveni pesnički pasulj.

Vrlo brzo smo se organizovali, svi su dobili zadatke (ko donosi drva za potpalu, ko kupuje beli pasulj i povrće na pijaci, a ko kod Brka slaninu i suvo meso). Naš drug Čiča iz Bogićevićeve doneo je potreban escajg, tanjire, dobro raspoloženje, gramofon i ploče, za pre i posle klope. Ljuta rakija i pivo čekali su kao osveženje vrle trudbenike. Bio sam glavni majstor, a prvi pomoćnik mi je bio Miloš Bušo, koji je sve uredno seckao i stavljo u zemljani lonac. Njegovo iskustvo iz restorana i fast fuda bilo je dragoceno i nadasve korisno. Povremeno sam pasulj mešao da ne zagori, gustirao rakiju, a atmosfera je iz sata u sat rasla poput kvasca, zahvaljujući plemenitoj rakijici, ali i mladosti većine prisutnih, pored nas nekoliko starih vukova.

Na kraju začini, uz obavezni list nane, zaprška i uz svečani ručak i salatu – crni luk i zelenu ljutu papriku. Zahvatalo se kutlačom iz zemljanog lonca više puta, sve dok pasulj nije sasvim nestao, a tanjiri omazani taze ‘lebom iz pekare Ivanović.

Na kraju se punih stomaka brektalo uz muziku sa ploča.

Autor Dušan Darijević

PressLider

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.