PASULJ, AL’ ČORBAST
Verovatno uz ćevape ili bilo koje pečenje, pasulj svakako spada u najčešću i najpoželjniju ishranu među mnogima na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Kao i sa roštiljem i pečenjem, postoje razni recepti i tajne kako do dobrog pasulja, pre svega onog čorbastog, koji mnogi zovu i vojničkim. Svako tvrdi da zna tajnu, od kuvarica po menzama do domaćica, kuvara iz etno-restorana do nekadašnjih vojnih kuvara, koji pričaju bajke o tome kako napraviti pravi vojnički pasulj. Te priče najčešće nalikuju onim lovačkim i ribolovačkim začinjenim, između ostalog, i sa puno laži i izmišljanja.
Svoj prvi pasulj skuvao sam davno, dok sam živeo uz Dunav. Ruku na srce, nije valjao ništa i to je bio sticaj okolnosti, da bi se u prvim danima svog bračnog života pokazao korisnim. Bila su teška vremena, posne devedesete, pa je i pasulj bio postan, bez mesa, previše voden i bez naročite slasti. Vremenom sam se izveštio i naučio i da takav bude ukusan, iako bez mrsa, ali gust i sa dosta povrća, koje mnogi ne stavljaju u pasulj. Moja tajna je bila upravo u tome da su, normalno osim pasulja, obaveznog crnog i belog luka i peršuna, išli, ali sasvim malo, da daju drugačiji malo slatkast ukus, sitno seckana šargarepa, celer i paškanat uz malo paradajz soka i parčence paprike.
Nakon tih posnih godina došla su i vremena kad sam usavršio i klasičan pasulj sa suvim mesom i slaninom u kombinaciji.
Pre nekih desetak godina, poslednjeg februarskog vikenda, koji je bio izuzetno topao za to doba godine, dosađivao sam svojim kafanskim drugovima u Klubu pesnika u Hajduk Veljkovoj pričom o mom božanstvenom pasulju. Na moje iznenađenje vrlo lako su prihvatili ideju da tu u dvorištu lokala, na tihoj vatri i u zemljanom loncu, pripremimo čuveni pesnički pasulj.
Vrlo brzo smo se organizovali, svi su dobili zadatke (ko donosi drva za potpalu, ko kupuje beli pasulj i povrće na pijaci, a ko kod Brka slaninu i suvo meso). Naš drug Čiča iz Bogićevićeve doneo je potreban escajg, tanjire, dobro raspoloženje, gramofon i ploče, za pre i posle klope. Ljuta rakija i pivo čekali su kao osveženje vrle trudbenike. Bio sam glavni majstor, a prvi pomoćnik mi je bio Miloš Bušo, koji je sve uredno seckao i stavljo u zemljani lonac. Njegovo iskustvo iz restorana i fast fuda bilo je dragoceno i nadasve korisno. Povremeno sam pasulj mešao da ne zagori, gustirao rakiju, a atmosfera je iz sata u sat rasla poput kvasca, zahvaljujući plemenitoj rakijici, ali i mladosti većine prisutnih, pored nas nekoliko starih vukova.
Na kraju začini, uz obavezni list nane, zaprška i uz svečani ručak i salatu – crni luk i zelenu ljutu papriku. Zahvatalo se kutlačom iz zemljanog lonca više puta, sve dok pasulj nije sasvim nestao, a tanjiri omazani taze ‘lebom iz pekare Ivanović.
Na kraju se punih stomaka brektalo uz muziku sa ploča.
Autor Dušan Darijević
PressLider
