Plaži usred grada nedostaju samo kupači

Užice – Lepu plažu na reci usred grada, san svakog većeg naselja, odavno imaju Užičani. Prijatno i uređeno kupalište na Đetinji podno srednjovekovne tvrđave i hidrocentrale stare 117 godina, pravo mesto za osveženje usred letnjih žega. To je, međutim, i prostor apsurda: ni u vrelim danima na toj plaži gotovo da nema kupača, tek najhrabriji zaplivaju rekom.

Voda jeste prljava, pa nije prljava, mnogo je hladna, pa je malo toplija…O tome zašto ovo kupalište najmanje služi svojoj svrsi, preciznog odgovora nema. Grad je uredio i opremio ceo prostor, uvek je mnoštvo šetača na stazama oko i iznad plaže, ali je iz godine u godinu kupača sve manje. Da li će ovo nekad omiljeno kupalište Užičana, čije se generacije ceo vek na reci osvežavaju, postati “užičko ledeno more“, “užičko mrtvo more“, u šali i zbilji se pitaju Ere.
Reka Đetinja, planinska i čista u gornjem toku, na ulazu u grad pre plaže prolazi kroz naselje Turica neuređene infrastrukture. U kojoj meri se tu zagađuje teško je znati, jer nadležni za ispravnost vode jedno leto kažu da na plaži ima zagađenja, a onda sledeće da nema, kao da je Đetinja protekla kroz neko drugo naselje. Još veća muka je temperatura vode, koja je na plaži i usred jula vrlo niska, ovih dana upola niža od spoljne.

Uvek je, zna se to, ova reka bila hladnjikava, ali ovako hladna retko kad, ni duži vreli periodi ne mogu da je zagreju. Ideja da se reguliše preliv vode uzvodno na vodoakumulaciji Vrutci i tako posredno zagreje plaža ostala je samo na pričama. A niko se ne bavi snažnim i hladnim vodopadom iz najstarije hidrocentrale koji stvara svežinu svuda unaokolo, pa svakako hladi i vodu kupališta. Minulog vikenda, baš kod tog vodopada, sa 16 metara visokog “ćirinog“ železničkog mosta skakali su hrabri skakači u Đetinju: neki su, posle skoka, iz hladne vode uz cvokotanje izlazili.

Pišući svojevremeno o istorijatu užičkih kupališta, istoričari Dragoslav Rile Bogdanović i Aleksandar Kale Spasojević navode da su se Užičani na Đetinji za vreme letnjih žega osvežavali još tokom prve polovine 20. veka. Pominju i prvog stalnog kupača na ovoj reci, profesora užičke Realke i narodnog poslanika Miloša Mišu Trifunovića (1871.-1957.). Prva plaža na Đetinji bila je u Adi, nizvodno od sadašnje gradske plaže, i zvala se “Žunjin vir“. Kupali su se tu decenijama, a pedesetih je među stalnim kupačima bio i deda poznatog fudbalera Nemanje Vidića. Povremeno je dolazio i čuveni novinar “Politike“ Žika Živulović Serafim, zet ovdašnje porodice Živković: voleo je Serafim, pišu istoričari, da mu uz reku budu pri ruci ohlađena prepečenica i prikladna salata, jer je uz njih okupljenima lakše pripovedao svoje dogodovštine.

Nekadašnji Užičani imali su plaže i na drugim delovima Đetinje: u Grotu, kod Dragove vodenice, “Lederovu plažu“, “Kod debele vrbe“, “Fikarov jaz“, “Ženski vir“, “Jadran“ i druge. U oba rata ovde su svoja uređena kupališta imali okupatorski vojnici i oficiri. U međuratno doba na muškom delu plaže zvane “Luka Ćizovih“ redovni kupači bili su lekari i industrijalci, a na ženskom delu glasom i stasom dominirala je Zora Čučković, u narodu poznata kao Zora Čučkuša. “Uzvodno od plaže zvane Četvrta stena, ispod srednjovekovne tvrđave, bilo je u samom koritu Đetinje nekoliko izvora tako da je voda bila veoma hladna, pa je taj prostor dobio naziv Ledara. Kupača je bilo malo, ali ih je bilo! Desetak metara od Ledare bilo je nekoliko manjih, plitkih bazena sa prilično toplom vodom, pa su zbog toga prozvani Banja“, pisali su Bogdanović i Spasojević, navodeći da je savremenu plažu šezdesetih godina užička opština izgradila pregrađivanjem reke.

– Nova plaža je bila najposećenija, hiljade Užičana su se ovde tokom leta osvežavali. Nije tih decenija bilo para za more, pa smo je zvali “užičko more“, a razvili su se ovde i plivački sportovi. Stariji su pričali da kupanje u Đetinji godi zdravlju jer u Užice dolazi protičući kroz nekoliko banja, ali danas se retko ko na plaži kupa. Ovako hladna voda odbija kupače. Zašto se to već jednom ne reši, ne znam – rekao nam je ovih dana 85-godišnji Dragoslav Rile Bogdanović.

A savremeni kupač neće da razmišlja, lakše mu je da ode u zatvoreni gradski bazen. Mada je to kupanje pod krovom neuporedivo s prijatnim letnjim doživljajem na plaži: u hladu drveća, širini prostora, svežini koju reka nosi. Plažom se, dakle, treba ozbiljnije pozabaviti i već za sledeće leto, pošto ovo izmiče s vrlo hladnom vodom, blagovremeno naći rešenje da to kupalište oživi. Uzalud su i uređene staze i tereni, nove ležaljke i suncobrani, ulaganja i manifestacije ako se ovde tek poneko okupa.

Politika / Branko Pejović