PO CIČI ZIME I SNEGU DO KUKOVA braća već TRI GODINE čiste zametene seoske drumove, pa IDU U ŠKOLU
Zaseokom Vidino brdo na Ljubanjama nad Užicem, gde ovih dana ne stižu krameri, sneg čiste Mlađen (15), Vuk (18) i Pirka – njima dvojici smetovi do kolena, njoj skoro do sapi.
Dok selo spava i cvokoće na mrazu, dva dečaka, rođena brata, i njihova kobila udarnički vuku vozu kroz selo da puteve učine iole prohodnim.
– Zorom ustanemo, obavimo redno i pravo u štalu. Zna Pirka što smo došli pa joj nije milo. Pomazimo je, istimarimo, upregnemo, i pravo na drum – pričaju Mlađen i Vuk Stanojević.
Ima nekoliko dana kako je sneg zatrpao Vidino brdo, isto toliko kako braća i njihova mezimica jutrom pre svih po dva kilometra puta i staza ka udaljenim staračkim domaćinstvima. Dva sata potraje ta njihova fiskultura na minus deset.
– Traktori na ovoj hladnoći ne mogu da upale, pa zato zaplati naša kobila! Nije prijatno ni njoj ni nama, ali ne radimo ovo iz hira, nego puke potrebe. Da se automobili ne zaglavljuju u snegu, da kombi koji prevozi đake može sići do Užica, da pekari mogu isporučiti hleb, da, zlu ne trebalo, sanitet ne zakasni jer mnogo je ovde starog sveta, da se može prići glavnom rezervoaru seoskog vodovoda sa kog se snabdeva 300 kuća na Ljubanjama – objašnjavaju braća svoju misiju.
Pirki je, kažu, najteže. Zaglavljuje se u 80 centimetara dubokom snegu, trese se od zime, ne shvata zašto, ali razume da mora. Posrne u smetovima, proklizaju joj kopite, rže na hladnoći, ali se ne predaje.
Mlađenu je 15, Vuku 18. Tri godine njih dvojica i Pirka čiste sneg kroz Ljubanje. Njihova kuća je na vidikovcu na 800 metara nadmorske visine, gde se međe Užice i Sevojno. Puca odatle pogled u krugu od 360 stepeni na Zlatibor, Taru, Divčibare, Javor, Ovčarsko-kablarsku klisuru.
Preko Vidinog brda maltene svakodnevno gaze i planinari ka starom rimskom mostu podno Ljubanja, Potpećkoj pećini i brdu Drežnička Gradina. I njima su pohodi lakši kad braća i Pirka provuku vozu.
Tek kad pomognu selu braća se posvećuju svojim školskim obavezama, ali prethodno i nagrade svoju kobilu. Tad već mraz malo popusti, pa je prijatnije i njima i Pirki.
– Uzjašemo je i odemo do starine Ratomira Milića, koji živi 12 kilometara od nas. Mi se sa njim ispričamo, a Pirka rastrči sa njegovim konjima. Bolje podnosi jahanje nego am, a dobro joj dođe da se razmrda i zagreje – kažu braća Stojanovići.
Blic / Vladimir Lojanica
Foto: Privatna arhiva