Pogled iz kabine najduže gondole na svetu

Ceo prostrani Zlatibor turistima se otvorio kao na dlanu. Proradila je zlatiborska “Gold gondola“, najveća investicija našeg turizma (opština Čajetina je 13 miliona evra uložila u ovaj kapitalni projekat), iz čijih kabina pogled seže predelima najposećenije planine Srbije.

Tek sada se, u vožnji ovom panoramskom žičarom, shvata često pominjano objašnjenje domaćina da Zlatibor nije samo onaj preizgrađeni centar i da se na samo koji minut odatle nalaze prelepi prostori nenarušeni prirode.

A “Gold gondola“, uporno građena četiri godine, posebna je i u svetskim okvirima: sa svojih devet kilometara žice najduža je jednožična na svetu. Ispred kineske “Tjanmen šan“ (7,4 kilometra), na čijoj trasi je sniman film “Avatar“. Oprema zlatiborske gondole (kao i stručni nadzor) delo je renomirane francuske kompanije “Pomagalski“, a gradnja stubova, stanica i svega drugog vredan poduhvat konzorcijuma srpskih firmi MPP “Jedinstvo“, “Amiga“, “Elkoms“ i “Hidromontaža“.

Valjalo je, dakle, uživati u pogledu iz kabina “Gold gondole“ na prostranstva Zlatibora, snegom prekrivena ovih dana. U nedelju, treći dan po svečanom otvaranju gondole, došli smo da se prvi put vozimo ovom panoramskom žičarom. Što ranije ujutro, da bismo izbegli gužvu i redove koji, zbog velikog interesovanja turista, prate ove vožnje otkako su krenule.

Ali redovi ljudi bili su i u devet sati izjutra na polaznoj stanici gondole u centru Zlatibora. Mada su kabine samo pristizale (svaka dva-tri minuta po jedna) i putnici odmah ulazili u njih vinuvši se u nebo ka najvišem zlatiborskom vrhu, nije to tako brzo odmicalo. Nakon polusatnog čekanja – u dnevnom špicu, kažu, poslednjih dana raspusta ovde se u redu čekalo i po sat-dva – ukrcali smo se u prvu slobodnu kabinu. Vozna karta do Tornika i nazad za odrasle staje 1.000 dinara, za decu 550 (najmlađa ne plaćaju) i sve su sa bar-kodom koji se postavlja u čitač na ulazu u polaznu stanicu.

– Interesovanje putnika na početku rada je veliko, ovako je svaki dan. Gosti su uglavnom sa strane, Beograđani, Novosađani i drugi. Tokom dana 54 kabine su u pogonu, neprekidno voze – kažu nam ovde radnici JP “Gold gondola Zlatibor“ koji nadgledaju da sve protekne bezbedno i u najboljem redu. U svakoj kabini sada se vozi po četvoro-petoro (mada su predviđene za desetoro) zbog ove epidemiološke situacije.

Vrata se automatski zatvaraju i kreće vožnja, udobna i lagodna. Prvo iznad hotela “Tornik“ jedinog sa pet zvezdica na Zlatiboru, pa preko fudbalskih terena i obližnje magistrale. Onda nailazi zlatiborska farma i pred njom krave: sneg je svuda, a one u rano jutro napolju. Putuju kabine žicom dalje preko proplanaka, odmiču od urbanog centra planine u nenarušenu prirodu, kroz prostore livada i četinara.

Nakon petnaestak minuta te vazdušne vožnje nailazi međustanica gondole kod Ribničkog jezera. Na njoj je moguće izaći i ući, kome je do šetnje po ovim lepotama. Ali Ribničko jezero je ovih dana pod snegom, nalik kakvoj prostranoj beloj ploči.

Odatle sledi uspon gondole ka vrhu Tornika, pored Ribnice, sela u kome se još pre jednog veka rađao zlatiborski turizam. Kabinama s desne strane ostaje podnožje skijališta “Tornik“ (gde je polazna stanica šestosedne ski-žičare), a zatim gondola prelazi iznad jedne prometne staze niz koju se skijaši spuštaju. Tu je već sasvim blizu krajnja stanica gondole na najvišem vrhu, gde se završava putovanje od centra Zlatibora koje ukupno traje 25 minuta.

Skijaški raj je na Torniku, obilje sunca i bezmalo pola metra snega. Odmah pored krajnje stanice gondole je skijaška “plava staza“, niz koju se skijaši spuštaju gotovo tri kilometra do polazne tačke “šestoseda“. Skije na noge po izlazu iz kabine panoramske žičare, pa odmah niz stazu.

Ovde smo porazgovarali i s pojedinim putnicima gondole. Svi oni nose lepe utiske: oduševljeni su vožnjom, modernim prevozom, izuzetnim prizorima, otkrivanjem malo poznatih predela Zlatibora.

Aleksandar Kostić iz Novog Sada ovde je došao gondolom sa svoje četvoro dece. – Zadovoljni smo, ova panoramska žičara zaista je turistički iskorak. Tek je otvorena, pa je veliko interesovanje ljudi. Ipak sve dobro funkcioniše, osoblje je predusretljivo, a organizacija besprekorna. Zlatibor je neuporedivo lepši iz visine. Područje Tornika je onaj pravi Zlatibor, nadamo se da će gondola doprineti da i ovde bude više novih sadržaja, turistima potrebnih – rekao je Aleksandar za “Magazin“ čiji je redovni čitalac.

Kod krajnje stanice gondole bio je i Petar Grabež, takođe iz Novog Sada, predsednik udruženja “Ful kontrol bajk“ koje se bavi ekstremnim biciklizmom: – Već osam godina na Torniku organizujemo naša takmičenja u biciklističkom spustu. Prvi put smo pravili i trku po snegu, ona će postati tradicija. Proradila je sada gondola, bicikli staju u njene kabine, a to značajno olakšava naše aktivnosti ovde. Širićemo staze duž njene trase, dobijamo nove uslove za razvoj biciklizma. A pogled iz kabina gondole je neverovatan, rečima ne može da se opiše. Treba ga doživeti.

Na samom vrhu Tornika turisti obavezno predahnu u nekom od kafea, s tim što je lokal pod imenom “K-2“ ovde jedini ove zime stalno radio. Prepun je gostiju, nudi se tu piće i hrana, a kad je sunčan dan moguće je uživanje u snežnom ambijentu na kafanskoj terasi, gde su stolice i ležaljke. Po rečima vlasnika kafea Marka Ristovskog, znatno se povećao broj gostiju otkada je gondola počela da vozi. – Ne samo što je atrakcija, svi imamo vajde od zlatiborske gondole – sumira Ristovski, aktivan u turizmu ovog kraja.

(objavljeno u “Politikinom“ dodatku “Magazinu“, autor Branko Pejović, fotografije Slobodan Jovičić)