Repriza života u Godečevu

Godečevo – Kažu da život nema reprizu, ali to ne važi u Godečevu, brdskom selu između Kosjerića i Bajine Bašte, gde se jedina kafana zove “Repriza života“. Tako su je nazvali pre dve decenije, a neprekidno radi još od 1912.

Prvi njen gazda pre 106 godina zvao se Grujo, sadašnjem je takođe ime Grujo. Između njih kafanu su vodila dva Miloša, jedan za drugim. Četiri vlasnika srodstvom povezana, na mlađima je kafana ostajala i opstajala – kao repriza života.

– Takvo ime dao sam joj zato što se vlasništvo prenosilo s kolena na koleno, jer se njome i život nastavljao. Ima još jedan razlog: kad ljudi zasednu i malo popiju počinju priče i anegdote o kafanama, pa se onda “Repriza života“ svuda pominje i po neobičnom imenu – obrazlaže za “Politiku“ sadašnji vlasnik Grujo Jovanović(45) iz Godečeva i opisuje tu kafansko-porodičnu istoriju.

Neveliko selo Godečevo ugnezdilo se kraj starog puta od Kosjerića ka Bajinoj Bašti, uz razmeđe te dve opštine. S jedne strane mu Varda, s druge Zarožje u kome je čuvena vodenica vampira Save Savanovića. Put ovuda delom asfaltni, delom makadam. Škola u Godečevu proradila je 1909. godine, a kad selo ima školu onda se i kafana otvara.

– Tada je Grujo Biljić imao nesreću, svo troje dece umrlo mu je od neke bolesti, pa se odvojio od brata u obližnjim Biljićima i došao na ovaj deo imanja. Napravio je kuću i u njoj 1912. otvorio kafanu, nije upamćeno kako se tada zvala, verovatno samo “kafana u Godečevu“. U okviru nje bio i dućan, prodaja duvana, gasa. Išli u to vreme putnici i rabadžije kroz ova sela, svraćali seljani da popiju koju, bilo je posla. Reši Grujo, pošto nije imao svoje dece, da posini sinovca Miloša Biljića, te ovaj nastavi da vodi kafanu u Godečevu. Decenije su prolazile, a ni taj gazda Miloš nije imao dece. Onda on odluči da od svoje sestre Jevimije, udovice koja je imala šestoro, uzme uz sebe sestrića Miloša Jovanovića kako bi živeo tu i nasledio kafanu.

-Miloš Jovanović je moj otac, ovom kafanom tada pod nazivom “SUR Jovanović Miloš Mišo Godečevo“ dugo je gazdovao, sve do 1998. godine. Onda sam je ja preuzeo, a prilikom registrovanja valjalo je da se nekako zove. Odlučio sam se za ime “Repriza života“ – priča sadašnji gazda Grujo Jovanović, koji je prvo radio s kafanom, a sada tu ima i prodavnicu, malu hladnjaču za skladištenje svojih i otkupljenih malina te poveći malinjak.

Bilo je surovih vremena i u ovim zabačenim brdima, ali kafana nije prestajala da radi. Nekad se nalazila u staroj kući prvog vlasnika Gruja, pa nakratko prešla u jedno susedno zdanje, a kad je Miloš napravio novu kuću vratio je u nju kafanu. Sada je ona u prizemlju, a Jovanovići žive na spratu. Sve je to u centru sela, pored škole, mesne kancelarije, nove crkve završene prošle godine. A odmah pored u jednoj livadi sahranjen je Grujo Biljić, osnivač kafane.

– U vremenima kad nije postojao put preko Debelog brda ovuda je punih 40 godina išla redovna autobuska linija Užice-Godečevo (više ne ide), pa su vozači poslednjeg autobusa noćevali kod nas i ujutru ponovo odlazili, a kafana uvek bila puna sveta. Svraćali su tada mnogi da se osveže, popiju domaću rakiju i kafu, zameze, neki i da kockaju. U kafani služimo piće, a po potrebi i meze: sira i kajmaka, pršute, kiselog kupusa. Kada su seoski vašari na Cveti i Savindan u ponudi je i pečenje. Ponekad je tu muzika, pevačica. Sami porodično radimo u kafani, radnike ne angažujemo. Renovirao sam je pre sedam godina, pristojno izgleda, ima 50 mesta. Cene pića su povoljne, jer skromno živi narod ovog kraja. A sela su ovde sve praznija, manje je stanovnika, pa ne znam da li bih u ovo vreme imao računa da držim samo kafanu. Ovako ljudi dođu da kupe nešto u prodavnici ili zbog otkupa malina, pa navrate i u kafanu, vezao sam celu ponudu – objašnjava Grujo Jovanović.

On i supruga mu Svetlana imaju troje dece: Filipa, Uroša i Jelenu. Da li će neko od njih nastaviti tradiciju “Reprize života“, pitamo:

– Sinovi su studenti, kad dođu pomognu u kući šta zatreba, dok ćerka uči srednju Poljoprivrednu školu. Videćemo da li će se opredeliti da nastave porodični posao. Nije više u sve pustijim planinskim selima kako je nekada bilo. Ali život svemu odoleva, valjda će i “Repriza života“ još trajati – odgovara naš sagovornik.

Autor teksta: Branko Pejović

(Objavljeno u “Politici“ 15.4.2018.)