Selfi sa Ćirilom i Metodijem

Bajina Bašta. – Glagolja li se ćirilica, otkud đački selfi sa utemeljivačima slovenske pismenosti, a pesma o buni protiv dahija na Vikipediji, kakva pokondirenost vlada na društvenim mrežama…

Te i slične teme otvorilo je drugo veče “Ćirilične baštine“ u Bajinoj Bašti zanimljivim predavanjem Anđelke Petrović, magistra nauke o književnosti. Ovaj predmet ona predaje u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, kažu zanimljivo i inovativno, što je posebno primećeno ovog proleća kada na RTS-u drži nastavu književnosti za srednjoškolce, uz pohvale i od đaka i od njenih kolega.

Ovde u varoši kraj Drine, gde je odrasla i školovala se pre dolaska u glavni grad, Anđelka je svoj doprinos “Ćiriličnoj baštini“ dala predavanjem “Glagoljate li ćirilicu“ govoreći o primeni savremenih informacionih tehnologija u nastavi srpskog jezika i književnosti. Uz pomoć kojih ta nastava i značajna dela postaju prihvatljiviji novim generacijama. Ćirilica je važan deo ove prezentacije, pri čemu profesorka smatra našom vrednošću i privilegijom što upotrebljavamo oba pisma.

Selfi, internet animacije i druge novotarije povezala je za đake Anđelka sa pradavnim Ćirilom i Metodijem na svoj način:

– Lekciju o počecima slovenske pismenosti i radu Ćirila i Metodija obradili smo uz animacije, jer deca 21. veka najlakše uče ono što vide. Imali smo šest animacija sa dve figurice koje predstavljaju Ćirila i Metodija, uz priču kako su oni iz Vizantije krenuli u Veliku Moravsku, pa kako su njihovi učenici napravili ćirilicu. Celu lekciju smo pretvorili u niz filmića koji traju do pet minuta. Kod uvoda u obradu lekcije i animiranje učenika za novo gradivo palo mi je na pamet da bi bilo lepo da oni naprave selfi sa spomenicima slovenskim prosvetiteljima Ćirilu i Metodiju i srpskom prosvetitelju Dositeju, da u Beogradu pronađu ove spomenike. Taj grupni zadatak đaci su sjajno odradili, imam pregršt njihovih selfija s prosvetiteljima. Kao dodatak dobili smo i sliku Metodijeve grobnice u Rimu jer se jedno dete setilo da je išlo da je vidi, a devojčica koja je upravo bila u Danskoj da bi učestvovala u domaćem zadatku poslala je selfi sa Hansom Kristijanom Andersenom – navodi Anđelka, dodajući da samo treba imati dobru ideju, te da je ova njena inicijativa prihvaćena u nastavnom procesu, a škola u kojoj radi neguje svaku vrstu inovativnosti.

Sledeća je bila Sterijina “Pokondirena tikva“, teško delo za mlade i u čitanju i u razumevanju: – Da bi im približila pojam pokondirenosti koristila sam društvene mreže. Pošto smo obradili ovo Sterijino delo, zadala sam im da na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru prouče šta danas znači biti pokondiren. Oni su prepoznali tu pojavu, primetivši da se na Fejsbuku i Instagramu uglavnom nalaze slike koje su doterane, sređene, gde se niko ne pojavljuje u svom istinskom vidu, to su nerealne predstave. A na Tviteru to je zaklanjanje iza tuđih misli i citata, izbegavanje da se sami izrazimo, sa željom da se predstavimo pametniji nego što jesmo. Tako su pokondirenost đaci vrlo lepo shvatili.

Anđelka i njeni učenici posebno su se istakli napravivši stranicu na Vikipediji posvećenu pesmi “Početak bune protiv dahija“. Ta epika, kaže ona, za đake je teška pre svega zbog arhaičnog jezika i vremenske udaljenosti, pa je treba prevesti na ravan da oni mogu da razumeju.

– Pravili smo tu stranicu po svim standardima svetske Vikipedije, mesec dana na tome radili. Pomogla nam je u tom procesu Vikimedija Srbije tehničkom podrškom da bi stranica bila objavljena, standarde smo zadovoljili i uspeli. Tu je i originalna animacija naših đaka. Rečju, đaci jako vole rad na ovakav način. A i ja učim od njih, oni su uvek za korak ispred nas. Za ovakav pristup imam podršku prosvetnih vlasti, mislim da je naše Ministarstvo prosvete vrlo zainteresovano za uvođenje savremenih tehnologija u nastavu – ističe Anđelka Petrović.

Drugo veče “Ćirilične baštine“ obeležio je i javni čas kaligrafije sa radionicom za zainteresovane, i to na ulici u šetačkoj zoni Bajine Bašte, koji je održao umetnik kaligraf Dušan Mišić. Tu su se mladi Bajinobaštani oprobali u pisanju perom i drugim davnašnjim kaligrafskim veštinama, gde se ćirilica prikazuje u punom sjaju.

(Objavila “Politika“ autor Branko Pejović)