Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!

SREĆAN BADNJI DAN! Ispoštujte NARODNE OBIČAJE i u miru dočekajte NAJRADOSNIJI HRIŠĆANSKI PRAZNIK

Foto: PressLider

Pravoslavni vernici u Srbiji tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom danas obeležavaju Badnji dan, poslednji dan posta i ‘pripreme’ pred najradosniji hrišćanski praznik – Božić.

Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Današnji praznik – Badnji dan u narodu se praktično smatra istim praznikom i danom kada počinje proslava Božića. To dokazuje i poslovica po kojoj se za nerazdvojne prijatelje kaže da su „kao Božić i Badnji dan“.

Mnogi običaji vezani za Badnji dan verovatno potiču iz paganskih vremena, a Srbi su ih nasledili od svojih predaka i još uvek ih održavaju.

Foto: PressLider

Badnji dan je pun rituala i simbolike. „Glavni događaji“ ovog praznika su paljenje badnjaka, badnja večera i odlazak u hram na ponoćnu službu. Narodni običaji za ovaj praznik veoma su stari i mnogi su se izgubili ili zaboravili. Od tradicije koja se zadržala u svesti naroda, neka se vezuje za lokalne proslave u određenim krajevima i razlikuju se od mesta do mesta.

Badnje veče u crkvi Svete velikomučenice Marine u Atenici, foto: PressLider

Ipak, neki običaji su zajednički i bez njih se ni danas ne može zamisliti proslava Badnjeg dana.

Badnjak

Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Drvo seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Danas se seče grana hrasta koji je kod Slovena oduvek važio za sveto drvo i vezivao se za božanstvo Svetovida. Ova odsečena grana danas postaje Badnjak – božićno drvo koje u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak.


Pred veče domaćin unosi badnjak u dom. Kuca na vrata i najavljuje da „Badnjak dolazi u kuću“, a kada prekorači prag okupljene ukućane pozdravlja sa rečima „Srećno vam badnje veče“,dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

U nekim krajevima do danas se zadržao običaj po kome, noseći badnjak, domaćin treba da obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima.


Uz Badnjak, domu se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame jer je to običaj još iz predhrišćanskog perioda i zato što se na taj način prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.

Badnja večera

Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, pa večera obavezno mora da bude posna, ali bez obzira na sve i što bogatija jer se veruje da će onda takva biti i naredna godina. Nekim jelima se od pamtiveka pridavao veliki, skoro magijski značaj, pa ni danas Badnja večera ne može da prođe bez pasulja, ribe, meda i oraha.


Ipak, čak iako neko od ovih jela, ne treba da brinete – suština Badnje večere nije u obilnoj hrani i „prežderavanju“ već u bratskoj ljubavi i porodičnoj slozi koja za trpezom vlada. Čak i oni koji su se „na krv i nož“ zavadili, na Badnji dan, ako to iskreno žele, na Badnji dan, za trpezom, mogu da se pomire i oproste jedan drugom.

I tako će svi u sreći i slozi i uz povik „Hristos se rodi!“ dočekati najradosniji hrišćanski praznik – Božić!

 Dnevno.rs

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.