Strani izdavači domaćih udžbenika

Užice – Udžbenik je, kažu stručnjaci, najprisutniji kulturni proizvod u našim kućama, ponegde i jedina štampana knjiga koja u njih ulazi.

(Фото Д. Јевремовић)
(Фото Д. Јевремовић)

Imamo li kvalitetne udžbenike, kakva je politika njihovog odobravanja i izdavanja u Srbiji, s kojim problemima se suočavamo, šta je doneo novi zakon iz te oblasti?

Pa i kako to da najviše udžbenika kod nas prodaju izdavači čiji su vlasnici strane firme ili otkud da se za isti predmet koriste različiti udžbenici tako da đaci ne mogu da ih naslede, prodaju, razmene…

Ova i druga pitanja otvara međunarodni naučni skup „Udžbenik u funkciji nastave i učenja“.

Održava se na Učiteljskom fakultetu u Užicu, koji dve decenije neguje tradiciju okupljanja eminentnih domaćih i inostranih poznavalaca na temu savremenog udžbenika.

Ovog puta radovima, o kojima je objavljena monografija, ovde se predstavlja 76 stručnjaka iz šest država: Poljske, Slovenije, Bugarske, BiH, Crne Gore i Srbije, a u organizaciji ovom fakultetu pomažu i visokoškolske ustanove iz Kopra i Češke.

Moderatorka skupa dr Daliborka Purić, prodekan za naučnoistraživački rad na užičkom Učiteljskom fakultetu, kaže za naš list da se u većini stručnih radova promišljaju rešenja koja se odnose na analizu sadržaja udžbenika različitih nastavnih i studijskih predmeta.

A tema je aktuelna jer, po njenim rečima, udžbenik u novije vreme izaziva niz kontroverzi: da li je potreban ili nije, da li je obiman, skup, postoji li monopol u njihovom izdavanju...

– Za novi zakon o udžbenicima usvojen prošle godine formalno je upriličena javna rasprava pre njegovog donošenja, ali je relativno mali broj primedaba sa javne rasprave ugrađen u zakonski tekst. Ovaj zakon ograničava i smanjuje brojne stvari, a još uvek je otvoreno pitanje koliko dobrog je to donelo – ističe Daliborka.

Na pitanje kakva su iskustva sa udžbenicima u drugim zemljama, odgovara da su različita: – U Francuskoj na primer, udžbenici nisu obavezni, a u severnoevropskim državama učitelji sami pripremaju materijal za rad sa učenicima koji ima formu i funkciju udžbenika.

I kod nas je nekad nekoliko generacija moglo da uči iz istog udžbenika dok je bio jedan državni izdavač. Globalizacija, tehnološki razvoj i druge savremene tekovine otvorile su nove mogućnosti u kreiranju udžbenika. Sloboda je najbolje što se čoveku nudi, ali problem nastaje kada imate mnoštvo mogućnosti kako se u njima snaći.

Udžbenik treba da bira onaj ko se bavi nastavom, učitelji i nastavnici, a ne rukovodstva škola. Dakle, potrebno je umeti podržati i odabrati kvalitet, a mislim da to u Srbiji u dobroj meri nedostaje. Zato je cilj ovog skupa da osvetli neke od puteva za bolji udžbenik – objašnjava ona.

Budući da se pojedini stručni radovi bave i problemima izdavanja udžbenika, ima ovde stavova da udžbenik kao kulturni proizvod koji doprinosi čuvanju nacionalnog identiteta jedne zemlje ne treba da piše i izdaje neko iz inostranstva. A kod nas su, navodi se, dva najveća izdavača upravo u vlasništvu stranih firmi.

Na užičkom skupu, uz ostale, govore i naši stručnjaci koji se decenijama bave ovom problematikom, kao što su profesori Slobodanka Antić, Jelena Pešić, Ana Pešikan, Snežana Marinković i drugi koji svoja istraživanja temelje na znanjima pionira u proučavanju udžbenika kod nas prof. dr Ivana Ivića.

U uvodnom izlaganju prof. dr Ana Pešikan kritikuje postupak izbora ocenjivača udžbenika. „Raspisan je tender za ocenjivače udžbenika i izabrano neverovatnih 721 osoba!”, navodi Ana i sumira da s jedne strane imamo instrument koji nije valjan (standarde kvaliteta udžbenika), a s druge veliki broj neadekvatno pripremljenih ocenjivača koji će koristiti taj neadekvatni instrument.

„Dva nedovoljno dobra parametra u postupku ocene udžbenika ne ostavljaju ni teorijsku mogućnost za postizanje dobrog ishoda – valjano ocenjenih udžbenika“, zaključuje ova uvodničarka, dodajući da ovakva rešenja ozbiljno zabrinjavaju pošto je reč o velikom ulaganju resursa.

Politika / B. Pejović

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.