Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!

SUNOVRAT SRPSKE MALINE Kako je u 2017. crveno zlato izgubilo vrednost

Ova godina bila je pogubna za srpsku malinu. Nepovoljni klimatski uslovi, ekstremno hladne zime, vrela leta, grad i sneg prepolovili su rod crvenog zlata, a niska otkupna cena isprazniće džepove proizvođača koji tvrde da sa 135 dinara za kilogram ne mogu pokriti troškove proizvodnje i angažovanja radnika.

Foto: PressLider

Stiče se utisak da glavni profit ostvaruju hladnjačari, no oni kažu da još uvek nema jasnih ugovora sa inostranim otkupljivačima pa bi viša cena bila i ogroman rizik za njih.

Činjenica je da je srpska malina doživela vrhunac u otkupu od 2008. do 2011. godine kada je za kilogram plaćano od 2,20 do 2,80 evra.

– Tada su prvi inostrani kupci došli direktno u Srbiju i mi smo prvi put dobili merodavnu cenu za našu malinu. Onda je ponovo krenuo manji pad cene, prošle godine plaćalo se od 230 do 250 dinara za kilogram, a ovo sada je totalno poniženje za svakog proizvođača malina u Srbiji – kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

Ako se uzme u obzir da je prošle godine proizvedeno 83.000 tona malina u Srbiji, a ove godine rod neće biti preko 55.000 tona, postavlja se pitanje šta je uslovilo pad cena u otkupu. Malinari tvrde da je u pitanju uvoz koji ne samo da obara cenu već i kvalitet srpskih sorti vilamet i miker, koje po kvalitetu prednjače na svetskom tržištu.

– Uvozila se malina koja nije ni približnog kvaliteta kao naša i onda se mešala, recimo, polka sa našim sortama tako da smo izgubili na kvalitetu. Sada, verovatno, niskom cenom hladnjačari pokušavaju da opet postanu konkurentni na svetskom tržištu, da vrate poverenje otkupljivača koje su izgubili, a sve puca po leđima proizvođača – kaže Radović.

On je dodao da tržištem u Srbiji vladaju monopolisti, a najbolji dokaz je poređenje sa Evropom gde cena može da varira do pola procenta, a kod nas i do pedeset odsto.

Radović je istakao da “oko četiri miliona ljudi u Srbiji živi direktno ili indirektno od proizvodnje malina tako da će na ovu cenu mnogi gladni dočekati zimu”.

Sanel Dizdarević iz Prijepolja uzgaja maline na površini od pet hektara i kaže da je ulaganje oko 140 dinara po kilogramu, tako da se sa trenutnom cenom ni troškovi ne mogu pokriti.

– Ova godina je katastrofalna, vremenske nepogode uslovljavaju veće angažovanje oko malina, a samim tim i veća ulaganja. U normalnim uslovima, recimo, maline se prskaju tri, četiri puta, a sada da bismo je zaštitili tretirali smo je i do sedam, osam puta. Na sva ta ulaganja dodate i koštanje radnika, i vidite gde je proizvođač u ovoj priči.

Nama je u Prijepolju malina jedini izvor prihoda. Sve je stalo, fabrike ne rade, privreda mrtva, oko 6.000 ljudi se okrenulo uzgoju malina i evo šta nam se događa – kaže Sanel koji je po zanimanju diplomirani inženjer elektrotehnike, ali se vratio na selo u nadi da će od poljoprivrede moći da ostvari prihode za život.

Najave štrajka glađu

Sve oči malinara uprte su u predsednika države Aleksandra Vučića. Kažu da je on “glava kuće” pa se nadaju da će posredovati u pregovorima sa hladnjačarima kako bi se postigla tražena cena od 1,80 evra za kilogram. Tim povodom predstavnici malinara iz čitave Srbije uputili su se u nedelju u Beograd da traže pomoć od predsednika Srbije. Ukoliko je ne dobiju, od danas najavljuju štrajk glađu.

Izvor: Blic / Beba Bojović

Jedna misao o “SUNOVRAT SRPSKE MALINE Kako je u 2017. crveno zlato izgubilo vrednost

  • 25. jula 2017. at 10:14
    Permalink

    Tada je na vlasti bio neko drugi. A Dusan Petrovic Ministar Poljoprivrede…..i kao bio je los?!

    Reply

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.