Sve što niste znali o čoveku koji je svirao srcem naći ćete u knjizi “GONGOVA TRUBA”

– Kako je jedan trubački orkestar snimio CD pre najvećih imena jugoslovenske estrade?

-Kako je srpska truba u vreme komunizma i previranja izmamila suze i aplauze u Dubrovniku?

-Zašto nikada nije osnovan duvački narodni orkestar Radio televizije Beograd?

Odgovori na ova i još mnoga pitanja kriju se u knjizi „Gongova truba“ autora Slobodana Jelića Karanskog (1963) koja se ovih dana pojavila u prodaji i odmah izazvala veliko interesovanje brojnih poštovalaca trube i muzike Svetozara Lazovića Gonga. Uz brojne propratne fotografije iz arhive čuvenog majstora trube iz Ježevice, knjiga obuhvata period od najranijih posleratnih godina, preko Gongovog detinjstva i prvih upoznavanja kako sa trubom, tako i sa učenjem sviranja, pa sve do poslednjih dana njegove uspešne i na daleko čuvene karijere.

Knjigu odlikuje autorova veština pisanja u kojoj on kazivanje prebacuje na način u kojem čitalac doživljava način na koji čuveni trubač priča o sebi i svom životu. Slobodan Jelić, u svom specifičnom stilu pripovedanja, na sličan način je pisao o Tihomiru Muriću, solunskom ratniku kojeg je ovekovečio u svom prvom romanu „Tile Solunac“.

„Tačno zabeleženi datumi i godine, bogatstvo slika i kolora, daju posebnu čar ovim stranicama, a poneka prozna pesma i rima još više obogatiše priču koja uglavnom reče sve najbitnije stvari… Da se svi skupa setimo i podsetimo na ta prošla, sjajna i burna vremena“, u pogovoru ove knjige kaže dr Marija Vasić.

Knjigu “Gongova truba” možete poručiti putem mail adrese gongomusic@gmail.com ili putem Fejsbuk profila Knjižara Školica Požega

Trubač Svetozar Lazović Gongo je rođen 1952. godine u Dražinovićima, Ježevica. Od strane kritike, ali i hiljada ljubitelja trube širom sveta, ocenjen je kao vanserijski talentovan trubač.

Dobitnik je Majstorskog pisma za nadahnuto umeće sviranja na takmičenjima duvačkih orkestara Srbije.

Mahom samouk, pažnju na sebe skrenuo je već sa 16 godina. Kradući zanat na svirkama, a vežbajući kod kuće uz gramofon, ubrzo je nadmašio svoje kolege.

Sredinom sedamdesetih, dolaskom u orkestar Radovana Babića, njegovo već tada vrsno muziciranje dolazi do punog izražaja. Počinju gostovanja širom Evrope, kao i snimanje nekoliko uspešnih singl i LP izdanja. Godine 1978. samo nekoliko meseci pre smrti, Radovan predaje orkestarsku palicu Svetozaru, prilikom gostovanja u emisiji „Znanje – imanje“, i to igrom slučaja, baš u Ježevici.

Poslednjih par godina života Svetozar se nije previše muzički eksponirao. Orkestar je predao sinu Draganu, samo dve godine pre smrti. Trebalo je da ostane zapamćen kao najbolji. I ostao je…

Svetozar se upokojio 2001. godine. Spomenik kod Doma kulture u rodnoj Ježevici prijatelji i poštovaoci podigoše mu 2016. godine.

PressLider / Marina Trmčić

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.