Tražili su mu da preda Beograd, odgovor srpskog generala bio je u JEDNOJ REČENICI
Tokom celog septembra 1914. godine Beograd je bio pod jakom austrougarskom paljbom. Grad je bio potpuno razrušen, a šteta u svim delovima ogromna. Ipak, Srbi su i dalje opstajali i odbijali predaju.
Tako je 22. septembra 1914. godine u popodnevnim časovima, jedan izaslanik sa belom pregovaračkom zastavom prišao srpskim položajima kod Beograda. Zapovednik austro-mađarskih snaga zemunskog regiona, general-major Gustav Golja poslao je pregovarača sa ultimatumom o predaji Beograda.
Čitav događaj, onako kako mu je on prisustvovao, zabeležio je u svojoj knjizi „Sa srpskom vojskom” Anri Barbi, francuski novinar i ratni dopisnik pariskog Žurnala sa srpskog ratišta za vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
U ultimatumu je pisalo:
„Glavnom komandantu u Beogradu,
Kako biste spasli srpsku prestonicu od uništenja artiljerijskom vatrom, vi se pozivate na predaju grada.
Komandant najvišeg čina i njegov štab, kao i gradska uprava, treba da se, od sada pa za jedan sat, što znači pre šest sati ove večeri, pojave na peronu u Zemunu, smeštenom na Dunavu.
Gustav Golja, general-major
Napomena: U slučaju da prihvatate predaju, neka se na Kalemegdanu umesto srpskog istakne beli barjak.”
General Mihajlo Živković, komandant odbrane Beograda primio je neprijateljskog izaslanika, saslušao depešu i na nju imao samo jedan kratak odgovor: „Idi u pi*** materinu!“
– Što se mene tiče, neću se truditi da prevodim na francuski reč po reč taj odgovor, koliko kratak, toliko energičan, kojim je on savetovao austrijskom generalu da se „vrati u utrobu svoje majke“ – zapisao je Barbi u svojoj knjizi dodajući da je general Živković nastavio da sipa druge psovke kojima je „srpski jezik obilno opskrbljen”.
Malo je reći da je austrougarski pregovarač bio zapanjen ovim odgovorom. Okrenuo se i otišao, a čim je stigao do mađarske obale, general Živković je naradio ponovno otvaranje vatre po neprijateljskim položajima i rat je nastavljen…