U nedrima manje poznatog Zlatibora
Zlatibor. – Ima ljudi ubeđenih da su upoznali Zlatibor kad prođu onim centrom oko Kraljevog trga i česme, jezera, šetališta, tržnog centra, pored mnoštva hotela i sportskih terena sve do spomenika. Tu im se slika najposećenije srpske planine uglavnom zaokružuje.
A pravi Zlatibor, znaju bolje upućeni, ustvari je podalje od tog prenaseljenog centra. Dublje u nedrima planine, u carstvu mirisnih livada i četinara, duž proplanaka i bistrih potoka. Usred živopisnih brdskih sela gde je mir još sačuvan, a namernika kao prijatelja dočekuju.
Ko je pešačio prostorima ovog manje poznatog Zlatibora, sa ove ili one strane najvišeg vrha Tornika, mogao je da uživa u takvim prizorima. Počev od Vodica gde ravnim livadama teku potočići i idilične pejzaže stvaraju, preko valovitih Šainovaca i Dobroselice u kojima se stoletni borovi ne predaju, ka vodom i pastrmkom bogatom Ljubišu, gostoprimljivom Gostilju s najlepšim vodopadom, Sirogojnu i Rožanstvu gde živi narodna tradicija…
Možda ga je put odveo na drugu padinu Tornika u prelepo i zagonetno Stublo ka manastirima Uvac i Dubrava, ili se odatle spustio u kotlinu prostrane Jablanice, sela prastare crkve brvnare, sobrašica i katrandžija.
U tim predelima, udaljenim od sjaja turističkog centra, mogu se videti i stare kuće brvnare, stada krava i ovaca dok planduju na ispaši, rabadžije koji iz šuma golema stabla izvlače, pred kućama ostarele Zlatiborke u marame ubrađene.
Odnedavno ovuda promiču i šetači, planinari, biciklisti, ljubitelji aktivnog odmora na putu do obližnjih vrhova: Gradine, Čigote, Crnog vrha, Čukera, Krive breze, Kobilje glave, Grude, Oka…Tih “došljaka“ u ovaj mir prirode je sve više, jer savremeni turista ne prihvata da na odmoru po čitav dan dokono sedi u baštama kafića, već doneti umor svakodnevice šetnjama i naporima pretvara u snagu za nove obaveze.
– Prelaziti prostranstva Zlatibora peške, korak po korak, brže ili sporije, godi zdravlju. Disati punim plućima u ovoj vazdušnoj banji, hvatati mirise četinara i dah “ruže vetrova“ lekovito je za sve generacije. Od davnina ovo je u narodu poznato, u savremeno doba struka i nauka to potvrđuju. Aktivan odmor modernog turizma nezamisliv je bez pešačenja, dugih šetnji, planinarenja. Na blago zatalasanom Zlatiboru idealni su prirodni uslovi za to, a višegodišnjim ulaganjima u uređene staze, obeležene pravce i druge potrebne sadržaje sve je objedinjeno u lepu celinu atraktivnu za korisnike – piše na stranicama elektronskih novina Turističke organizacije Zlatibor.
A otkrivanju manje poznatih prostora “zlatne planine“ gode i zapisi najpoznatijeg zlatiborskog pesnika Ljubivoja Ršumovića, rođenog baš u udaljenom kraju, u selu Ljubišu. Ršum i sada, u svojim poznim godinama, o Zlatiboru piše nadahnuto, lepše od drugih. Tako je ovog leta ovako napisao: – Kada je pao poslednji primerak zlatnog bora u Negbini, nije nestao njegov sjaj u ljudima Zlatiborcima koji se rađaju sa zlatnim rukama i zlatnim idejama! Preselio je svoje zlato u borce neimare, u borce stvaraoce i pregaoce, dostojne njegovog zlatnog imena.
– Usuđujem se da verujem da je planinu Zlatibor, u vreme stvaranja sveta, zamislio i stvorio neki plemeniti i plameniti Zlatibog! Zamišljam Zlatiboga kako žuri da iz kovitlajuće magme napabirči dovoljno magnezijuma, da nadgornja krečnjak i kalcijum u budućoj zemlji. Gledam ga kako se snalazi u tom haosu da izvuče Tornik do zlatne sredine, da rasprostre Carevo polje, pa ga zagrli Čigotom, a onda obezbedi čarobne šišarke iz kojih će nići Murtenica sa Brijačem….
– Garantovano se u Gostilju pogostio, a u Ljubišu zaljubio i rekao da Zlatibogov Zlatibor bude vazdušna banja, dragocena za budućeg čoveka, da mu sređuje metabolizam i popravlja krvnu sliku! Hvala Zlatibogu na božanskim darovima – napisao je neumorni Ršum.
(objavljeno u “Politikinom“ dodatku “Magazinu“, autor Branko Pejović)
(Fotografije Slobodan Jovičić)