U nedrima manje poznatog Zlatibora

Zlatibor. – Ima ljudi ubeđenih da su upoznali Zlatibor kad prođu onim centrom oko Kraljevog trga i česme, jezera, šetališta, tržnog centra, pored mnoštva hotela i sportskih terena sve do spomenika. Tu im se slika najposećenije srpske planine uglavnom zaokružuje.

A pravi Zlatibor, znaju bolje upućeni, ustvari je podalje od tog prenaseljenog centra. Dublje u nedrima planine, u carstvu mirisnih livada i četinara, duž proplanaka i bistrih potoka. Usred živopisnih brdskih sela gde je mir još sačuvan, a namernika kao prijatelja dočekuju.

Ko je pešačio prostorima ovog manje poznatog Zlatibora, sa ove ili one strane najvišeg vrha Tornika, mogao je da uživa u takvim prizorima. Počev od Vodica gde ravnim livadama teku potočići i idilične pejzaže stvaraju, preko valovitih Šainovaca i Dobroselice u kojima se stoletni borovi ne predaju, ka vodom i pastrmkom bogatom Ljubišu, gostoprimljivom Gostilju s najlepšim vodopadom, Sirogojnu i Rožanstvu gde živi narodna tradicija…

 

 

Možda ga je put odveo na drugu padinu Tornika u prelepo i zagonetno Stublo ka manastirima Uvac i Dubrava, ili se odatle spustio u kotlinu prostrane Jablanice, sela prastare crkve brvnare, sobrašica i katrandžija.

U tim predelima, udaljenim od sjaja turističkog centra, mogu se videti i stare kuće brvnare, stada krava i ovaca dok planduju na ispaši, rabadžije koji iz šuma golema stabla izvlače, pred kućama ostarele Zlatiborke u marame ubrađene.

Odnedavno ovuda promiču i šetači, planinari, biciklisti, ljubitelji aktivnog odmora na putu do obližnjih vrhova: Gradine, Čigote, Crnog vrha, Čukera, Krive breze, Kobilje glave, Grude, Oka…Tih “došljaka“ u ovaj mir prirode je sve više, jer savremeni turista ne prihvata da na odmoru po čitav dan dokono sedi u baštama kafića, već doneti umor svakodnevice šetnjama i naporima pretvara u snagu za nove obaveze.

– Prelaziti prostranstva Zlatibora peške, korak po korak, brže ili sporije, godi zdravlju. Disati punim plućima u ovoj vazdušnoj banji, hvatati mirise četinara i dah “ruže vetrova“ lekovito je za sve generacije. Od davnina ovo je u narodu poznato, u savremeno doba struka i nauka to potvrđuju. Aktivan odmor modernog turizma nezamisliv je bez pešačenja, dugih šetnji, planinarenja. Na blago zatalasanom Zlatiboru idealni su prirodni uslovi za to, a višegodišnjim ulaganjima u uređene staze, obeležene pravce i druge potrebne sadržaje sve je objedinjeno u lepu celinu atraktivnu za korisnike – piše na stranicama elektronskih novina Turističke organizacije Zlatibor.

A otkrivanju manje poznatih prostora “zlatne planine“ gode i zapisi najpoznatijeg zlatiborskog pesnika Ljubivoja Ršumovića, rođenog baš u udaljenom kraju, u selu Ljubišu. Ršum i sada, u svojim poznim godinama, o Zlatiboru piše nadahnuto, lepše od drugih. Tako je ovog leta ovako napisao: – Kada je pao poslednji primerak zlatnog bora u Negbini, nije nestao njegov sjaj u ljudima Zlatiborcima koji se rađaju sa zlatnim rukama i zlatnim idejama! Preselio je svoje zlato u borce neimare, u borce stvaraoce i pregaoce, dostojne njegovog zlatnog imena.

– Usuđujem se da verujem da je planinu Zlatibor, u vreme stvaranja sveta, zamislio i stvorio neki plemeniti i plameniti Zlatibog! Zamišljam Zlatiboga kako žuri da iz kovitlajuće magme napabirči dovoljno magnezijuma, da nadgornja krečnjak i kalcijum u budućoj zemlji. Gledam ga kako se snalazi u tom haosu da izvuče Tornik do zlatne sredine, da rasprostre Carevo polje, pa ga zagrli Čigotom, a onda obezbedi čarobne šišarke iz kojih će nići Murtenica sa Brijačem….

– Garantovano se u Gostilju pogostio, a u Ljubišu zaljubio i rekao da Zlatibogov Zlatibor bude vazdušna banja, dragocena za budućeg čoveka, da mu sređuje metabolizam i popravlja krvnu sliku! Hvala Zlatibogu na božanskim darovima – napisao je neumorni Ršum.

(objavljeno u “Politikinom“ dodatku “Magazinu“, autor Branko Pejović)
(Fotografije Slobodan Jovičić)

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.