Uspešno operisan u 95. godini

Život je stalna borba, nema predaje. Idem ka stotoj… To kaže 95-godišnji Petar Brajković iz Užica, kome je nedavno u užičkoj bolnici uspešno operisana slomljena butna kost. Vitalan, operaciju nesvakidašnju za ljude njegovih godina dobro je podneo i već drugi dan posle nje pridigao se uz pomoć terapeuta.

Sada u svom stanu vežba redovno, sa šetalicom prošeta, u svemu je aktivan i lepo raspoložen. Izuzev oslabljenog vida, a katarakta ga ometa poslednjih godina, sasvim je dobrog zdravlja.

Život Petra nije mazio, u mladosti ga je i na Goli otok odveo, a on ipak sve izdržao. U Beogradu se rodio u imućnoj kući, već tada mu je otac posedovao i auto i telefon, ali je Petra kao pravedna privukla ideja o državnoj svojini, pa je u ratu hapšen kao jedan od rukovodilaca komunističke omladine SKOJ-a.

Ratovao je u partizanima i bio komesar, a nakon rata upisao studije hemije. Kad je nastupila rezolucija Informbiroa nije krio da je rusofil, i danas je dosledan tom uverenju. Zbog toga je tada na Golom otoku proveo tri godine, tuberkulozu tamo zaradio.

Ali Petrova čvrsta volja ga je sačuvala: kad se vratio završio je u Beogradu studije, pa je 1955. dobio radno mesto u Sevojnu u tada tek osnovanoj Valjaonici bakra na rukovođenju laboratorijom.

Stekao je porodicu: supruga mu je umrla umrla pre dve godine, a ima ćerku i sina, unuke. Život u Užicu, koje mu se dopalo, nije hteo da menja za beogradski, a mogao je. U penziju je otišao 1989. sa mesta šefa laboratorije u Valjaonici bakra.

– On je borac u životu, ne priznaje poraze, sve stoički podnosi – priča nam njegova ćerka LJiljana Drapšin i opisuje šta je starog Petra odvelo na operaciju. – Prvih dana oktobra šetao je sa štapom ispred zgrade, ali je pao i slomio butnu kost. Odveli smo ga u užičku bolnicu. Tamo su bili vrlo ljubazni i pažljivi, ortoped dr Uroš Jovićević predložio je operaciju. A otac je u poznim godinama u kojima nije praksa da se operiše, tu je uvek i pitanje kako će star čovek podneti anesteziju. Ali lekarev predlog odmah je prihvatio – kaže LJiljana, dok se Petar nadovezuje: – Nijednog trenutka nisam razmišljao, lekar zna šta je potrebno, a ako treba ima da se obavi.

Dr Uroš Jovićević objašnjava zašto se u ovom slučaju za operaciju odlučio:

– Reč je, u stvari, o prelomu gornjeg okrajka butne kosti, a to se rešava poput operacije preloma kuka, sastavlja pločom i šrafovima. Prelom kuka predstavlja jedan od najčešćih preloma u populaciji preko 65 godina. Inicira pogoršanje hroničnih oboljenja kod starijih zbog čega se često javljaju komplikacije koje dovode do smanjenja funkcije lokomotornog sistema. Kada se usled starosti i bolesti dogodi i prelom kuka, koji onemogućava ustajanje i hod, to može da bude pretposlednji korak u okončanju života i tamo gde je život mogao da potraje. Cilj ortopeda je da takvog pacijenta operiše i što ranije uspravi, čime mu znatno smanjuje komplikacije usled preloma i povećava šanse za preživljavanje. U Petrovom slučaju sve je uspelo, a on je pacijent koji se bori i sarađuje, što je vrlo važno za oporavak.

Vremešni Brajković bio je u bolnici sedam dana, posle toga mesec na rehabilitaciji u zavodu u Ivanjici. Radio je šta su mu predlagali, uredno vežbao, sve to nastavio i kad se kući vratio.

Sada je Petar dobro, lepo jede, redovno prati vesti, uz pomoć sina koristi i internet. Uvek nastojeći ponešto umom da uradi (redovno je rešavao sudoku dok je bolje video), jer smatra da za dug život mozak stalno treba vežbati i trenirati.

Politika / Branko Pejović