Zemlja i napuštene kuće za mlade parove na selu

Požega – Srpsko selo je u nestajanju, preko 1.100 ih ima manje od 100 stanovnika. Mnoga sela su prazna, opustela. Potrebno je da država napravi novu strategiju, ekonomsku, socijalnu, za sve što je vezano za selo, da se pripremi deklaracija koja će biti usvojena u skupštini. Smatram da je preporod moguć, u potpunosti. Recimo, projekat “500 zadruga u 500 sela“ najuspeliji je u poljoprivredi u poslednje tri godine: zadrugarstvo je bilo u propasti, a mi smo osnovali 630 novih zadruga u Srbiji, bespovratnim sredstvima za razvoj delatnosti pomogli 152 zadruge. Važno je preduzeti mere, mlade na selo vratiti, proizvodnje razviti...Imamo ideje kako.

Sela u brdsko-planinskim krajevima sve praznija, foto: S.Jovičić

Ovo je minulog vikenda za naš list izjavio akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije (zajedno s ministrom Milanom Krkobabićem). Razgovarali smo sa Škorićem u Požegi, u Poljoprivrednoj školi, gde je s temom “Srpsko selo danas“ učestvovao u radu sedme Zimske škole za poljoprivrednike.

Po njegovim rečima, Nacionalni tim za preporod sela Srbije upravo radi strategiju koja će biti data na razmatranje svima u Srbiji koji odlučuju o selu i poljoprivredi. Uskoro će biti gotova i dostupna javnosti. Da se kroz dobre programe i projekte pokrene obnova seoskih područja.

– S obzirom na neveselu sudbinu srpskog sela, sa velikim brojem onih ispod 100 i 50 stanovnika što praktično znači gašenje, potrebni su konkretni koraci. Trebalo bi, na primer, napraviti program takav da se investira u ona sela koja su živa, a da ona vode brigu o okolnim selima koja propadaju. Znači da imamo nosioce proizvodnje. Ima uspešnih sela koja mogu biti pokretač razvoja drugih. I u zapadnoj Srbiji, u Vojvodini… Neka od takvih su Mošorin u Bačkoj ili Mačkat ispod Zlatibora. U južnoj i istočnoj Srbiji, međutim, teže je naći takva sela koja su nedirnuta, koja se nisu osula. Suština je zaustaviti odliv seoskog stanovništva – kaže akademik.

Na pitanje kako mlade zadržati na selu, što naš sagovornik smatra vrlo važnim ali i najtežim poslom, on odgovara: – Naša želja je da država mladom bračnom paru da 50 hektara zemlje, bez para, na duži period korišćenja. Ujedno da im omogući povoljne kredite za nabavku opreme, kako bi postali robni proizvođači, nosioci razvoja sela. A za brdsko-planinske regione, gde imamo napuštene kuće, imanja, pašnjake, da se donese zakon kako bi se to dalo mladim bračnim parovima na dugoročno korišćenje (vlasnici neka ostanu i dalje oni koji su bili). Time bismo tu aktivirali ova zapuštena domaćinstva.

Akademik Dragan Škorić, foto: S.Jovičić

Govoreći o strategiji i deklaraciji za selo, koju država treba da usvoji ako želi da oživi sela, Dragan Škorić kaže da ta strategija treba tačno da utvrdi šta nam valja uraditi, u kom periodu, ko treba da uradi…

– I to sa naglaskom na intenzivne proizvodnje: stočarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo, pa i na cvećarstvo koje je u Srbiji zaboravljeno. Holandija zaradi milijarde evra od izvoza cveća godišnje, dok Srbija uvozi svaki dan po nekoliko hladnjača cveća i prodaje u našim prodavnicama. Poenta je da u poljoprivredi proizvodimo dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz. Zato smo kod osnivanja novih zadruga poseban naglasak stavili na preradu. Mi se duvamo kako izvozimo kukuruz i pšenicu, umesto da izvozimo finalne proizvode i tako uvećamo prihode.

Naš sagovornik podseća da se Akademijski odbora za selo SANU već osam godina ozbiljno bavi pitanjem sela i poljoprivrede Srbije. Time najuglednija naučna i kulturna ustanova kod Srba nastavlja dobru tradiciju da ukazuje najveću pažnju srpskom selu i poljoprivredi, kao oblasti društvenog života koja je, uprkos njenom prvorazrednom značaju, sistemski zanemarena. Odbor organizuje naučno-stručne skupove na kojima se daju predlozi šta bi trebalo uraditi i perspektive za dalji period.

Do sada smo objavili 12 zbornika, dva su u pripremi. Goruće probleme poljoprivrede razmatramo na tim skupovima, pitanja zadrugarstva, pčelarstva, zemljišta, voda Srbije.. Ove godine biće skup u Akademiji o prvom srpskom doktoru poljoprivrednih nauka Đorđu Radiću, o položaju žena u seoskim sredinama raspravljaćemo na univerztetu u Kragujevcu. A najveći problem naše poljoprivrede, stočarstvo, nameravamo da u septembru sagledamo (zajedno s veterinom) sa svih aspekata: zašto je palo u poslednjih deceniju i po, zašto nemamo stočni fond, izvoz… Pitanje izvoza mesnih proizvoda je značajno, jer mi se duvamo ovo ili ono, a nemamo uopšte dovoljno ni za sebe. Znate li da u Srbiji glavni mesari ne proizvode suhomesnate proizvode ovde, nego treću klasu iz EU koja je na rasprodaji odu, kupe, prepakuju i snabdevaju Srbiju. A naše selo nedovoljno radi i proizvodi – upozorava predsednik Akademijskog odbora za selo SANU.

(objavila “Politika“, autor Branko Pejović)

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.