Zlatibore pitaj Taru što medvedi navraćaju

Zlatibor – Uspavali su se, naravno, medvedi ovih zimskih dana u brlozima i zaklonima planine Tare, njihovom prirodnom staništu gde ih ima najviše u Srbiji, preko 50 jedinki. Tu biolozi već 14 godina satelitski prate njihovo kretanje, kod hranilišta već od proleća pojedine markiraju ogrlicom i puštaju u prirodu. A mede stižu daleko, sudeći po signalu za noć pređu i 60 kilometara. Jedan je pre neku godinu bez pasoša prelazio granice: s Tare najpre u pravcu Raške, pa je u povratku preko Uvca dohvatio crnogorsku granicu, a zatim prešao na bosansku teritoriju odakle se vratio na Taru.

Pa kako ne bi svraćali i na susedni Zlatibor, pita se svako ko ovo zna, bez obzira što “zlatna planina“ medvedima nije bila privlačno mesto za duži boravak. Jedino za “tranzit“, prolazak ka drugim mirnijim i šumovitijim gorama. Ali menjaju se vremena, klima, ponašanje divljači, sve pustija su planinska sela. Tako je Lovačko udruženje “Zlatibor“ iz Čajetine, baveći se medvedima i njihovim kretanjem na osnovu monitoringa, nedavno zaključilo da je njihova brojnost povećana na teritoriji Zlatibora.

Postavljanjem kamera po udaljenijim seoskim predelima opštine Čajetina i pregledom snimaka utvrđeno je prisustvo desetak jedinki ove zaštićene vrste, ističu zlatiborski lovci, uz podsećanje da je 2016. prvi put snimljen mrki medved kod hranilišta na brdu Borkovac u Ljubišu, što je bio povod da se krene u projekat praćenja kretanja ove vrste. Čija populacija na Zlatiboru nikad nije sasvim iščezla, ali je bila bitno smanjena.

U Lovačkom udruženju “Zlatibor“ potvrđuju da je ovo područje za medvede bilo tranzitno u dolasku sa Tare, s tim što je utvrđeno da postoje ženke koje se sada više zadržavaju na Zlatiboru.

– Tragove na području našeg lovišta nalazili smo i ranije, bile su to dve-tri populacije u prolazu, a monitoring pokazuje da sada ovde ima do desetak jedinki koje su trajno nastanjene na našoj teritoriji – izjavio je lokalnim medijima Milun Melović iz stručne službe Lovačkog udruženja “Zlatibor“. Opština Čajetina je finansirala ovaj zlatiborski monitoring kretanja medveda, stručnu pomoć obezbedili su Biološki fakultet, Zavod za zaštitu prirode i Park prirode Zlatibor, a šumske zveri snimane su sa desetak kamera na raznim lokacijama.

Predočen je zaključak da se broj medveda povećava i u drugim planinskim predelima zemlje, te da je jedan od razloga smanjenje broja stanovnika u seoskim područjima. Zlatiborski lovci će ovaj monitoring nastaviti narednih godina, s planom da i drugu krupniju divljač na svom terenu prate i prebroje.

A medved u ova svoja putešestvija stupa u potrazi za prirodnim staništem koje mu daje mir, pričao nam je svojevremeno Miodrag Petrović iz Bajine Bašte, koji je i knjigu o medvedu napisao na osnovu iskustava iz dugogodišnjeg rukovođenja službom nadzora u Nacionalnom parku Tara.

– Hrana mu je važna, ali važnije da ga niko ne uznemirava. Još je davno napisano da medved u životu ima dva problema: kako da nahrani svoje veliko telo, ali i kako da to telo sakrije. Ljudi medveda vrlo retko mogu sresti. Jedino na hranilištima ili, slučajno, čobani kraj ovaca. Uvek se sklanja od čoveka. Vešt je, ima izvanredan njuh, dobro vidi, a najbolje čuje, pa izbegava opasnost. Priđe on katkad i bliže naseljima, pređe asfaltni put, ali ga je teško primetiti – kazivao nam je Petrović koji je devedesetih imao tu “čast“ da lično nabasa na velikog mrkog medveda, na seoskom području Jagoštice. Srećom, bez posledica.

Objavila Politika/ Autor teksta: Branko Pejović