Na današnji dan Austrougarska je Srbiji objavila rat poštom

Prvi svetski rat počeo je na današnji dan 1914. godine – Austrougarska objava rata Srbiji stigla je na način na koji nikada ranije jedna zemlja nije objavila rat drugoj – poštom, tako da su je svi mogli pročitati, a zbog čega u prvom trenutku, mnogi ipak nisu u nju poverovali.

Telegram Grofa Bertolda koji je Nikola Pašić primio 28. jula 1914. (Foto Vikipedija)

Nikola Pašić, predsednik srpske vlade i ministar inostranih poslova, primio ju je u niškom hotelu „Evropa”. Poštar koji mu je uručio ratnu objavu kasnije je posvedočio prve Pašićeve reči: „Austrougarska nam je objavila rat. Naša stvar je pravedna, Bog će nam pomoći.”

Veliki rat, kako je nazivan do početka Drugog svetskog rata, jedan je od najznačajnijih ratova koje je Srbija vodila i koji zajedno sa Balkanskim ratovima bio borba za oslobođenje i ujedinjenje, trajao je do 11. novembra 1918. godine, podseća istoričar dr Aleksandar Životić.

„Srbija je u taj rat ušla, jer je bila napadnuta. Bio je to rat u kome je Srbija podnela ogromne žrtve, koje ni danas nisu precizno utvrđene, ali je svakako, zasigurno, stradala trećina vojno sposobnog stanovništva”, rekao je Životić za Tanjug i podsetio da je Srbija tada praktično porazila tri velike imperije.

Odavde su videli pobedu – osmatračnica sa Kajmakčalana (Foto Vikipedija)

Srbija je iz Velikog rata izašla kao pobednica i stvorila jugoslovensku državu, podsetio je Životić.

U Prvom svetskom ratu, učestvovala je većina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena saveza – Saveznika okupljenih oko Antante i Centralnih sila. Pod oružjem je bilo više od 70 miliona ljudi, a od toga oko 60 miliona je bilo mobilisano u Evropi. Poginulo je više od 10 miliona ljudi, a oko 20 miliona je ranjeno, podsetio je Životić na zvanične brojke.

U decembru 2019. godine objavljeno je kapitalno izdanje „Popis vojnih i civilnih gubitaka Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu arhivske grade Vojnog arhiva”.

Taj kako su ga nazvali izdavački poduhvat veka, uspeo je da sačuva od zaborava 322.778 imena i prezimena slavnih predaka, slavom ovenčanih srpskih vojnika i njihovih komandanata, koji su u bitkama govorili ne „napred” nego „za mnom”.

Životić koji je bio recenzent tog projekta, rekao je da je reč o imenima vojnih žrtava popisanim na osnovu vojnog arhiva.

„Iako se ni danas ne znaju precizne brojke, Srbija je i dalje zemlja sa najvećim gubicima. I dalje se ne znaju sve civilne žrtve, ni gubici koji su posledice rata, a ni broj žrtava velike epidemije na kraju rata”, dodao je on.

Povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, često se iznosi podatak sa Mirovne konferencije u Versaju 1919. godine, da je Kraljevina Srbija imala 1.250.000 žrtava, a da to predstavlja 28 odsto stanovništva koje je imala pre rata. Francuska je imala 10,5 odsto, a Nemačka 9,8 odsto približno kao Austrougarska, SAD 0,2 odsto.

Politika

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.