Ikona nove srpske kulture

Šta se to otvorilo i prosulo po Srbiji? Odakle ovoliki šljam uvijen u ukrasni papir? Ko nam uvali toliku nekulturu i natera nas da je kao kulturu shvatimo?

Kakve se to rečenice sa televizije čuju? Kome smo sve ovo dali da javno misli, a nema čime? Čijih smo se to slika nagledali, a nijedna nas nikada nije morala interesovati? U koju to rupu upadosmo i dozvolismo da nam je prikazuju kao vilu? U čija se odela oblačimo kada nam ih mogu sutra oduzeti? Gde smo skrenuli, pa u ovoj zemlji najbolje žive oni najgori čije se delovanje kreće na liniji između prostačkog i umobolnog? Kakvi nam to ljudi naplaćuju svoja nedela, a mi ih sa apetitom plaćamo?

Takvi ljudi su ušli i u kulturu – jedini preostali hram koji nas može odbraniti! Ako nam i to opogane, a već velikim delom jesu, čemu mi da se nadamo? Kako ostati normalan u zemlji u kojoj se jedna reklama vrti na televiziji na svakih petnaest minuta, a u kojoj nam dete poručuje: „Postanite slavni preko noći!“ Kakva je to Srbija u kojoj pevačica za nastup, da bi bila što bolje odevena, mora da se razodeva? Koji su to filmovi koje finansira ova zemlja, a snimaju se kako bi baš Srbiju što više popljuvali?

U kojoj to Srbiji svi redom pevaju, a niko više ni zbog čega ne plače iako bi svako imao za čim, za kim i zbog čega?! Kada je naša mera postala medijska slava, a najgluplja izjava prerasla u najslušaniju?

Kako ljudi bez ikakvog talenta opsedaju ekrane, a ljudi sa talentom rade na ulici? Kako se oseća doktor nauka kada u njegovu ispruženu ruku na ulici, neki od najneukijih ubaci pokoji dinar, jer je slavan, pa ima?

Gde su granice našeg neukusa? Otkad postadosmo kante za đubre koje pohotno gutaju svo ovo smeće koje nam se plasira od strane ljudi koji nikada ništa nisu napravili osim gluposti? Kad počesmo da aplaudiramo na tekstove od tri rečenice, sačinjene od po pet reči od kojih svaka ima bar po jednu, ako nikakvu drugu, a ono bar pravopisnu grešku? Gde smo se to uputili ako za najgore plaćamo kartu, a prazne su nam sale na poetskim večerima koje su uz to i besplatne? U kom to periodu naša usmena književnost postadoše pesme o gaćama i automobilima? Sa kolena na koleno se prenose pesme o golim kolenima!

Kako to da su svi fakultetski obrazovani, a pola naroda je napismeno? Otkud to da smo svi nezaposleni, a kafići su nam uvek puni? Kakva deca odrastaju u Srbiji ako od roditelja traže za izlaske, a ne moraju da kupuju udžbenike? Što mi ovu državu i dalje zovemo Srbijom, kada je možemo nazvati Robijom?

Mi smo robovi svega onoga što nikada, nigde i nikome nije valjalo, pa smo se mi obavezali da to baštinimo, jer niko drugi nije hteo! Svoje smo odbacili, jer nije u trendu! Neki novi klinci, ne svi, uklapaju se u svetske trendove, kako modne, tako i „umetničke“, a za te prohteve njihovi roditelji leđa polome na njivama kako bi im dali novac, iako će se prvim dinarom tih istih roditelja odreći kao balasta koji koči njihov napredak ni u šta!

Ko nama stoji na braniku, ako ga još uvek imamo? Postoji stvar koja se zove „kultura življenja“, ali mi smo svaku kulturu proterali, pa sad i živimo onako kako na internetu vidimo da treba!

Kažu da će budući naraštaji u Srbiji biti „izgubljene generacije“! Neće! Buduće generacije će biti „pronađene generacije“ – deca pronađena na đubrištu i olupinama srpske kulture!

I ne bi ovog teksta ni bilo da ne videh jednog od predstavnika te nove „srpske“ kulture – oblajhanu plagijatorku glasa za sve osim za pevanje, sumnjive prošlosti sa sumnjivim tipovima, sa više odeće skinute sa sebe nego obučene, sa više plastike nego na otpadu, sa manje ukusa nego što ga ima voda, sa više bestidnih snimaka i slika nego porno industrija, sa manje talenta od netalentovanih, sa više ukradenih pesama od onih koje se snime u Srbiji za godinu dana – i takva jedna „ikona nove srpske kulture“, našla je za shodno da nekome kaže: „Sram te bilo“! Ako nijedna druga, ova rečenica je ceo naš polom i odgovor na svako postavljeno pitanje! Ukoliko se nešto uskoro ne učini, na toj rečenici takve osobe će skončati Srbija… Ako već nije!

Pre ću biti neslavan i nebitan za taj novi svet, nego zastiđe svojih roditelja, sramota predaka i slavni dželat svoje zemlje!

Milun Ružić/Kolumna objavljena 09.08.2017 na http://iskra.co/kolumne/ikona-nove-srpske-kulture/

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.