Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!

Lagune u gradu soli

Tuzla – Kad namernika put nanese u bosanski grad Tuzlu, odvajkada po soli čuvenu, iznenadi ga priča koju čuje ovde o tuzlanskom turizmu, kao i prizor iz centra ove varoši, koju naseljava oko 120.000 ljudi. Tu, kod zgrada, parkova i ulica nekoliko je prostranih jezera, čak i manji vodopadi. Privlačna i veoma posećena kupališta u dane letnje žege. S vodom prijatnom za kupanje, a slanom, kao u moru. Pravo mesto za uživanje, merak, što kažu domaćini.

Rekreativni kompleks

Tuzlaci se ponose što jedini na svetu imaju slana jezera u centru grada. Zovu ih oni slanim lagunama, češće Panonskim jezerima, jer je ceo ovaj kraj na obodu nekadašnjeg Panonskog mora. Ali ona nisu delo prirode, već sagrađena upornošću onih što vode grad početkom ovog milenijuma.

Kao na Jadranu

Ovih dana u grupi novinara iz Srbije i Hrvatske posetili smo Tuzlu i njena jezera, okupali se u njima. Ceo kompleks je pun kupača, voda čista, mlaka, a nešto slanija nego u Jadranu, plivanje je s tolikom solju olakšano. Videli smo i druge znamenitosti grada, a domaćin nam je bio dr Edin Jahić, direktor Turističke zajednice Tuzla. On nam je govorio o dugoj istoriji grada soli koga su Rimljani zvali Salines, u vreme Slovena ime naselja je bio Soli, da bi potom u doba Osmanlija nastalo sadašnje ime (tuz na turskom znači so).

Suncobrani, kupači, šljunak, kao na Jadranu

Mnogi će vam ovde reći da je aktuelni gradonačelnik Tuzle Jasmin Imamović, pisac i pravnik, najzaslužniji što grad ima ova slana jezera. Jasmin je punih 18 godina, već peti mandat, u čelnoj gradskoj fotelji. Pričao nam je on kako su ušli u taj neizvesni projekat.

– Grad se tada slegao od vađenja soli, građevine su tonule, nekakva mutna voda tekla i blokirala saobraćajnice, remetila rad semafora… Hajde da iskopamo rupu u centru, kao posudu, da vodu prihvatamo. Tu da postane slano jezero, zašto da ne i plaža u centru grada. Rešio sam najgore mesto da pretvorimo u najbolje. Prvo su ljudi rekli da je to budalaština, ravno čudu. Bilo je sumnjičavih, čak i otpora prvih saradnika. Ja ginem ako bude promašaja, rekao sam, obećavši tada da će nastati rekreativni kompleks slanih laguna na 22.000 kvadrata – seća se gradonačelnik.

Ulaganjem iz gradskog budžeta napravljeno je i 2003. otvoreno prvo slano jezero. Moglo se to zahvaljujući naslagama kamene soli ispod Tuzle, koje su ostale pradavnim povlačenjem Panonskog mora. Slana voda bogata mineralima uz pomoć stručnjaka je izvučena na površinu, slanim bunarima se crpi ispod zemlje. U jezerima ona neprestano kruži, prolazi kroz postrojenje, prati se salinitet, prečišćava peščanim filterima. Ta voda je, kažu, higijenski iznad standarda “plave zastave“ za plaže.

Skeptici su kod prvog jezera zaćutali, a građani se radovali, na otvaranje je došlo 25.000 Tuzlaka. I tako, korak po korak, nastala su još dva prostrana slana jezera, pa “Slani slapovi“ sa pet kaskada (korisni za reumu i inhalacije) i niz pratećih sadržaja: bazen za školu plivanja, vodeni tobogani, arheološki park. Najskuplja dnevna ulaznica je 2,5 evra, a penzioneri plaćaju godišnju samo 17 evra.

Spomenici Meši Selimoviću i Ismetu Mujezinoviću

– Građanima Tuzle prija da dođu ovde i osveže se, turistima takođe. Susedi iz Srbije i Hrvatske masovno dolaze. Za deceniju i po ovaj kompleks je posetilo preko četiri miliona ljudi. A time smo preporodili i ceo grad: rešili problem redukcija pijaće vode, uredili gradske trgove, razvili hotelijerstvo i privatni smeštaj – sumira gradonačelnik. Rekreativni kompleks ovenčan je 2012. najvišim priznanjem Svetske turističke organizacije.

Svemu pogoduje napredak aerodroma Dubrave kod Tuzle s jeftinim letovima ka Evropi. To je državni aerodrom u kome usluge prevoza obavlja niskobudžetni “Viz er“ uz lou-kost letove. Zato u Tuzlu dođu i gosti iz Nemačke, Švedske, Švajcarske, Holandije, nije im skup ni prevoz, ni boravak. Aerodrom je prošle godine imao oko 600.000 putnika.

Jahić podseća da je još za vreme Austrougarske ovde pronađeno ležište kamene soli i njeno izlučivanje se radilo tako što se u ležište sipala voda koja rastvori ovu so i onda se pumpama vadi iz zemlje.

Trg slobode

– Ali tim dugotrajnim neumerenim vađenjem grad je izgubio statiku, zbog sleganja terena pojedine zgrade su porušene ili nakrivljene. Na nekim mestima Tuzla se slegla i do 17 metara. Pre desetak godina zaustavljena je eksploatacija soli u ležištu ispod grada. Pronađeno je novo ležište soli van Tuzle, prema planini Majevici, gde se na isti način radi eksploatacija, s tim što je to drukčije na planinskom šumovitom terenu. Nije, dakle, nestala tuzlanska so – objašnjava Edin Jahić.

ČarŠijska česma iz 1888. godine

Za turiste u Tuzli ima smeštaja, cene u privatnom su od 10 do 20 evra po osobi, apartmani od 25 do 30 evra dnevno, a hotelski polupansion od 40 do 50 evra. Jeftin je ulaz na jezera, tu su povoljne cene hrane i pića, a može se i svoje uneti. Ljudi su gostoprimljivi i predusretljivi.Tuzla se posebno ponosi svojim umetnicima. Ovde je spomen-soba književnika Meše Selimovića i atelje nekadašnjeg slikara Ismeta Mujezinovića, Meša i Ismet imaju zajednički spomenik u centru Tuzle. U gradu je i Međunarodna galerija portreta sa vrednim fondom umetničkih dela.

Galerija na otvorenom

Raj i za sladokusce

Ima nekoliko džamija u Tuzli, ovde se obnavlja poznata Poljska džamija iz 16.veka. Zanimljivo je da su tu u krugu od 500 metara zdanja četiri vere: ova džamija, pravoslavna Crkva Uspenja Presvete Bogorodice visoka oko 35 metara koja je nacionalni spomenik BiH, zatim jevrejska sinagoga, kao i katolički kloster (školski centar).

Pričali smo ovde i s gostima iz inostranstva. Iz engleskog grada Birmingema došli su supružnici Borjana i Teofil Kuburaš, ona iz Bugarske, on Bosanac, sreli smo ih u hotelu “Miris dunja 88“. Kažu da su svet proputovali, bili na mnogim morima i okenima, a ova slana jezera su drukčija od svih voda u kojima su se kupali. – Osim Mrtvog mora, ovo su najslanija jezera. Prijatna i čista je voda, ljudi su veoma ljubazni u trgovinama, kafanama, na ulicama, ima šta da se vidi, nije ni skupo. Ovo je dragulj kakav Bosna nema. Već smo preko interneta preporučili prijateljima da dođu ovde – rekli su nam.

Fontana u centru grada

Za sladokusce ovde su sjajni ćevapi (“petica“, “sedmica“ ili “desetka“ u pola lepinje), prihvatljivih cena (veća porcija i za 2,5 evra). Doner kebab (giros) prodaju za dva evra, hamburger i za evro i po. Ukusni su i drugi bosanski specijaliteti: od begove čorbe, bosanskog lonca, sirnice, preko sogan dolme, hadžijskog ćevapa, vrhunske jagnjetine do slatkiša: (h)urmašica, baklava, tufahija…

Pamte Broza

Sećanje na Josipa Broza Tita još je živo u Tuzli. Glavna ulica i sada je Maršala Tita, u galeriji portreta je desetine slika i skulptura sa njegovim likom, a u jednom od parkova je veliki spomenik Titu, koji je tu okružen bistama narodnih heroja ovog kraja. Sve se to ovde čuva, i mada ima i onih koji Titovo doba ne pamte po dobrom, preovladava stav da sećanja na Broza treba sačuvati.

Dugovečne veze Užica i Tuzle

Bliske veze dva grada, jednog u zapadnoj Srbiji, drugog u istočnoj Bosni, odavno postoje. Bile su čvrste u zajedničkoj državi, potom slabije, da bi se ta užičko-tuzlanska priča u ovo doba ponovo razvijala. Gradonačelnik Tuzle Jasmin Imamović rekao nam je da je sa Užicem u novije vreme obnovljena višedecenijska saradnja, na obostranu korist, uz učešće u zajedničkim projektima. Upriličeni su i susreti dva gradonačelnika, tuzlanskog Imamovića i užičkog Tihomira Petkovića. Zajednički je i prekogranični projekat “NeoLife“ koji se finansira iz evropskih fondova: Tuzla ima zanimljiv arheološki park sojenica u kompleksu slanih jezera, a Užičani koriste tuzlansko iskustvo i slično takvo neolitsko naselje prave na arheološkom lokalitetu u blizini Staparske banje.

Objavljeno u “Politikinom“ dodatku “Magazin“ 11.8.2019.,autor teksta Branko Pejović

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.