Pilot bombardera sačuvan od zaborava

Vazduhoplovni kraljevski oficir Miljko Vračarić je aprila 1941. avionom prebacio u Grčku premijera i ministre Kraljevine Jugoslavije, a tokom rata izvršio 74 bombarderske misije

Miljko Vračarić u letačkom odelu snimljen 1936. godine, foto iz 28. broja Istorijske baštine

Užice – Bilo je i biće odvažnih ljudi čije delo zaboravom ne mogu da prekriju ni vreme ni društvene promene, čak i kad život takve odvede daleko od rodne grude. Jedan od njih je vazduhoplovni kraljevski oficir Miljko Vračarić, pilot iz Drugog svetskog rata koji je odbio da prizna kapitulaciju vojske 1941. i u Aprilskom ratu obavio pet bombarderskih misija. Potom u Grčku avionom evakuisao politički i vojni vrh Kraljevine Jugoslavije. Da bi tokom ratnih godina u sastavu savezničkih snaga na bombarderu dejstvovao širom Mediterana, za šta je odlikovan.

A kad je rat pobedom saveznika završen, Vračarić nije prihvatio da se vrati u Titovu državu, stoički podnoseći izgnanstvo. Zato kod nas biva nepravedno zaboravljen (samo po koja crtica o njemu izašla je u Londonu, u emigrantskom “Vazduhoplovnom glasniku“).

Ali ga u nezaborav ovih dana, na 30 godina od njegove smrti, vodi tekst objavljen u 28. broju časopisa “Istorijska baština’‘ (urednik dr Aleksandar V.Savić), koji izdaje Istorijski arhiv Užice.

Autor tog teksta Aleksandar Kolo piše da Miljko Vračarić (1913.-1990.), rodom iz užičkog sela Kremna, pripada izuzetnoj plejadi srpskih pilota u Drugom svetskom ratu koji su, sledeći tradiciju predaka, odbili da priznaju kapitulaciju vojske i nastavili borbu protiv sila Osovine: “On je svoj dug narodu i datoj zakletvi pošteno odužio i ispunio“.

Krajem tridesetih mladi Kremanac odabran je u elitnu prestoničku 81. bombardersku grupu među pet vrsnih pilota, a napad na Jugoslaviju aprila 1941. zatiče Vračarića u sastavu 261. eskadrile na aerodromu kod Mostara. Odatle je narednih dana učestvovao u bombardovanju aerodroma kod Skadra i kolona na putevima Albanije, vojnih objekata i pristaništa kod Zadra (koji je tada pripadao Italiji), pešadije okupatora između Podgorice i Skadra.

Kad je 15. aprila proglašeno primirje Vračarić je odabran da sa aerodroma Nikšić u Grčku prebaci važne državne ličnosti: premijera generala Dušana Simovića, generala Bogoljuba Ilića, profesora Slobodana Jovanovića, ministre Momčila Ninčića i Mišu Trifunovića te još neke članove kraljevske vlade (sa suprugama i ponekim detetom, njih ukupno 13). Uspešno ih je prebacio do atinskog aerodroma Elefsiz, sa usputnim sletanjima na dva aerodroma. Već narednog dana Miljko je uzleteo s namerom da se vrati u Nikšić i preuzme letački sastav koji je tu ostao, ali se vreme naglo pogoršalo, pa je bio primoran da se vrati u Grčku. Odatle sa ostalim jugoslovenskim posadama leti za Egipat, u Kairo.

“Sa prostora okupirane Jugoslavije na tadašnji Srednji istok povuklo se 279 vazduhoplovaca. Miljko je, ponovo angažovan kao pilot, uspešno savladao letenje na velikom britanskom dvomotornom bombarderu i tokom celog rata leteo nad prostorom Srednjeg istoka, Mediterana i Italije. Poveo je u borbu prvu potpuno jugoslovensku operativnu bombardersku posadu u britanskom ratnom vazduhoplovstvu. U direktnoj borbi protiv neprijatelja izvršio je 74 bombarderske misije. Sudbina je htela da Miljko Vračarić bude upućen na poslednju noćnu bombardersku misiju u vazdušnoj kampanji nad Italijom, što je ostalo zabeleženo u zvaničnoj istoriografiji britanskog RAF-a. Zbog nesebičnog zalaganja i visokih standarda u obavljanju zadataka nagrađen je jugoslovenskim i britanskim odlikovanjima“, piše Aleksandar Kolo.

Na tom borbenom putu daleko od rodne grude mnogi su u vihoru rata i visoke politike položili živote, a preživeli izgubili mogućnost povratka u otadžbinu. Bez garancija od novog režima u posleratnoj Jugoslaviji Miljko Vračarić je odabrao izgnanstvo.

“Nakon ukidanja kraljevskog ratnog vazduhoplovstva 1. novembra 1944., na insistiranje predstavnika NOVJ, preko saveznika je vršen pritisak na jugoslovenske vazduhoplovce da priznaju vrhovnu komandu partizanskog maršala Tita. Miljko sa svim saborcima odbija da se povinuje ovim nalozima. Radije ostaje u inostranstvu i nastavlja da leti u britanskom RV. U sastav RAF-a preveden je 1. aprila 1945. Pri tom, nije mu priznat kapetanski čin, ali je za sve drugove po oružju ostao poznat po nadimku Skiper. Posle demobilizacije za novu domovinu je odabrao Englesku, gde je stekao penziju i proživeo ostatak života“, navodi autor teksta, zaključujući da su Vračarićevo junaštvo i ratne žrtve vremenom postale tekovina i istorija nekih drugih vojski i naroda.

(Objavila “Politika“, autor Branko Pejović)

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.