Projekat za vodenicu vampira Save

Zarožje – Zarušeni ostaci prastare drvene vodenice u kojoj je, po pripovedanju Milovana Glišića, najpoznatiji srpski vampir Sava Savanović nekad vampirovao, čame u tesnoj i mračnoj guduri pod izvorom rečice Rogačice podno seoskog puta u Zarožju.

Ovako vodenica vampira Save izgleda sada, foto: S. Jovičić

Sve do pre pet godina ovaj “mlin straha i vampira“ zubu vremena je odolevao, ali mu se dotrajali krov najednom sručio. Ostade vampir Sava beskućnik, kazivali su tada Zarožani. Poslednjih godina toj kućici bez krova urušili su se i drveni zidovi. Uzalud znatiželja radoznalaca da kroče u ovu dubodolinu “u koju se bez glogova koca i belog luka ne ide“, uzalud sačinjen projekat za obnovu vampirove vodenice – ruina usred gudure i sada odbija poglede i posetioce.
Zna se da je Glišić u svojoj priči “Posle devedeset godina“ davno opisao Zarožje i dogodovštine vampira Save Savanovića u zaroškoj Jagodića vodenici. Selo među brdima, kraj puta od Bajine Bašte ka Valjevu, pročulo se po tom neobičnom junaku iz narodnih verovanja.

U novije vreme, kad je svaki kraj svoje atrakcije počeo da ističe, pokušali su Zarožani s kraja prošle decenije da se više čuje za vampirov mlin, od njega da naprave turistički brend. Dolazili su ovde naši i strani novinari, svraćali znatiželjnici. A oko toga ko treba da promoviše vampirovu vodenicu kao svoju posebnost bilo je i gloženja između turističkih poslenika Bajine Bašte i Valjeva.

Ovako je vodenica izgledala 2009. godine, foto: S. Jovičić

No sve je to vremenom utihnulo. Od sanjanog brenda “vampir turizma“ ostala je zarušena drvena utvara do koje se s mukom sa puta silazi. I glasne žalopojke Zarožana što je važna šansa za njih propuštena. No veru još nisu izgubili da će se obnovi vodenice kad-tad pristupiti.

Kafana “Planinka“ u mestu zvanom Gnila Priseka, na ulazu u Zarožje, već četiri decenije radi i okuplja seljane verne predanju o vampiru Savi i vodenici kao turističkoj šansi. U njoj se i ovih dana, uz čašicu, mogu čuti takve priče.

– Eh, koliko bi za selo značilo kad bi vodenica bila obnovljena. Pa letos su, posebno u vreme “Drinske regate“, mnogi putnici svraćali i raspitivali se kako da dođu do vampirove vodenice. Gde da ih uputimo kad tamo sada nema šta da vide. A ja sam još pre sedam godina platio izradu projekta za obnovu vodenice, ali uzalud, niko ništa ne preduzima da je obnovi – kazuje vlasnik ove kafane Miodrag Vujetić, koji je četvrt veka vodio mesnu zajednicu Zarožje, i pokazuje detaljan projekat potpisan od licenciranog arhitekte Aleksandra Gavovića.

U “Projektu rekonstrukcije vodenice brvnare Save Savanovića u Zarožju“, napravljenom 2010. godine, do pojedinosti se opisuje šta treba preduzeti da od dotrajale vodenice nastane čvrsta i uređena građevina. Ta nova brvnara bila bi na kamenoj osnovi, s vratima na severnoj strani. Prvo bi se, piše, demontirala trula drvena konstrukcija, pa sanirao kameni zid s pripremom za postavljanje drvenih greda. “Drvene elemente mlina očistiti, pregledati i na osnovu njih sa izmenjenim dimenzijama izraditi novu konstrukciju. Novi krovni pokrivač–šindru pričvrstiti za horizontalne gredice baskije. Predviđeno je vraćanje prvobitnog arhitektonskog sklopa vodenice“, navodi se uz ostalo u projektu i iznosi predračun radova: procenjeni su (sa PDV-om) na 3.973.484 dinara, bez izdataka za skele.

Sreten Mitrović, Ognjen Vujetić i Miodrag Vujetić sa projektom obnove vampirove vodenice, foto: S. Jovičić

– Ovaj primerak projekta je kod mene, a drugi sam odavno dao Sportsko-turističkom centru “Bajina Bašta“ zaduženom za turizam, da nešto preduzmu zajedno sa opštinom. Mi kao mesna zajednica ne možemo da konkurišemo za obnovu, mora opština. Ali ni sada ništa od ulaganja. A i put do vodenice samo je delimično asfaltiran, ima tu makadama – dodaje Miodrag Vujetić.

– Da je ovakva atrakcija u Francuskoj, oni sigurno ne bi propustili da vodenicu urede u turističke svrhe, a i mlade bi u nju doveli da nauče nešto iz istorije i tradicije – nadovezuje se Sreten Mitrović iz obližnjeg Makovišta, koji je 40 godina radio u Francuskoj.

– Ima Zarožje i drugih zanimljivosti: ovde je grčko groblje, dve neistražene pećine, lepi vidikovci, domaća hrana. Imamo i jedan zidani objekat od 2.000 kvadrata, u dobrom stanju, koji bismo mogli da ustupimo nekome da ga u kamp ili nešto drugo za turizam preuredi – veli Ognjen Vujetić, godinama aktivan u seoskoj mesnoj zajednici.

Politika / Branko Pejović

Ostavite odgovor

Komentari objavljeni na portalu PressLider nisu stav vlasnika, niti redakcije portala. Molimo Vas da prilikom komentarisanja tekstova ne koristite govor mržnje, pretnje, psovke, kao ni uvrede na verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi. Zabranjeno je postavljanje reklamnih linkova, kao i pornografskog i politički ekstremnog sadržaja. Redakcija PressLider zadržava pravo da ne objavi komentare neprimerenog sadržaja, kao i one koji sadrže osvrt na nečiji privatan život i ličnost.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.